Паоло Кортези о Блаженом Евгенију Босилкову и другим католичким народним будитељима

Полагање венаца на Меморијал жртвама комунизма у Софији

Бискуп Евгениј Босилков11. новембра 1952. године су у 22.30 часова у дворишту Централног софијског затвора четворица католичких свештеника убијена стрељањем. Уместо да потпишу записнике на намештеном суђењу, бискуп Евгениј Босилков и свештеници Камен Вичев, Павел  Џиџов и Јосафат Шишков прихватили су мученичку смрт у име вере. И пошто је тадашњем режиму више одговарало да заташка овај случај, њихова смрт је обавијена ћутњом све до 1975. године када је лично Тодор Живков у разговору са папом Павлом VI у Ватикану признао почињени злочин. Али католичка црква није заборавила на своје мученике и папа Јован Павле II их је прогласио блаженима.

Католичка заједница у Белену, на челу са свештеником Паолом Кортезијем, организовала је крајем прошле недеље служење литургије у софијској катедрали Светог Јосифа поводом 65. годишњице стрељања четворице свештеника, положени су венци на Централно Софијско гробље (мада се и дан данас не зна где су тачно сахрањени) и Меморијал жртвама комунизма у бугарској престоници. Ми их поштујемо јер је међу њима био и један син Белена – монсињор Евгениј Бакалов. Али пре него што их прогласимо свецима, морамо нагласити да су ти католички свештеници били добри синови Бугарске, паметни и мудри људи, народни будитељи који су живели поштујући канон и чинећи добра дела, каже свештеник Паоло Кортези.

Евгениј Босилков је рођен 1900. године, крштен је на дан свога рођења. Једног злосрећног дана, док се играо на обали Дунава, пао је у реку. Само се чудом спасао – кажу да се његова мајка почела молити Богородици и пошто се није утопио, у знак захвалности га је мајка послала да служи Богу целим срцем. Тако је 11-годишњи Евгениј почео похађати семинарију пасиониста у селу Ореш, а неколико година касније су га послали у Белгију, а затим и у Холандију и Италију. Након десетогодишње припреме у иностранству Евгениј Босилков се вратио у отаџбину и 1926. године је рукоположен за свештеника.

Свештеник Паоло КортезиОвај житељ Белена је стекао европско образовање а говорио је 11 језика, прича свештеник Паоло Кортези. Он нам је дао пример да читамо, да стално трагамо за нечим новим и никад да не престајемо да учимо. Поред тога, Блажени Евгениј и остали мученици су били прави духовници. Они подстичу нашу веру у Бога јер живот нема само материјалну разину постојања. Научио нас је љубави према ближњем – Евгениј Босилков је 13 година служио у селу Бардарски геран где се бринуо о сиромашним особама и младима. Ми такође можемо понудити младима на поклон веру, образовање и добра дела.

Године 1947. је папа Пије XII Евгенија Босилкова рукоположио за бискупа Никопољске епархије, а у међувремену му је досије у Служби државне безбедности постао 8.000 страница. Георги Димитров га је позвао заједно са двојицом високих духовника како би им наредио да прекину сваку везу са црквом у Риму. И пошто су они одбили да то учине, уследила су прогањања, хапшења, тортуре и на крају стрељање.

Ако ко хоће да пође за мном, нека се одрече себе самог и узме крст свој и иде за мном, рекао је Исус Христ и тиме предвидео страдања у име вере. Свештенике и данас прогањају због жеље да помогну онима којима је то потребно. Тако, рецимо, због милосрђа и руке подршке коју је пружио једној сиријској породици коју је примио у Белене, свештеник Паоло Кортези је био приморан да се суочи са агресијом националиста због чега је напустио Бугарску.

Припадници католичке заједнице у Белену организовали су срдачан дочек свештенику Паолу Кортезију који је раније био прогнан пошто је у град примио избегличку породицу.
Ово добро дело нисам учинио ја него локална католичка заједница, каже духовник који се недавно вратио у Белене. И мени је чудно како једно добро дело изведено при том на сасвим законит начин може да пробуди толику мржњу. Те избеглице су биле скромни људи и све је било усклађено са Државном агенцијом за избеглице и Хуманитарном организацијом „Каритас.“ У животу нисам видео тако нешто и надам се да се не понови. Свима који желе да учине неко добро поручујем да буду неустрашиви и поштују законе, Јеванђеље и људске вредности јер ми смо дужни да волимо и помажемо не само речима него и делима својим. Наша заједница ће и убудуће помагати људима у невољи, не обазирући се на веру и етничку припадност. Помажемо Бугарима, припадницима ромске заједнице и избеглицама. У ствари, готово половина становника Белена је раштркана по белом свету пошто овде нема посла, а надам се да ће мештани прихватити и подржати избеглице, рекао је Паоло Кортези. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: лична архива


Више из ове категориjе
Црква Светог Стефана, средиште Бугара у Истанбулу

Невидљива заједница: православни Бугари у Истанбулу

Пре више деценија је бугарска православна заједница у Истанбулу, Турска, била бројнија него данас – већина припадника бугарске заједнице напустила је ту земљу, неки од њих су се преселили у Бугарску, док су се други определили за живот преко океана – у..

објављено 18.11.17. 10.30

Спасено благо изложено у Историјском музеју Пазарџика

У последњих пет година је преко 4.000 артефаката спасено из руку трагача за закопаним благом на југу земље. Данас су сви ти предмети у власништву Историјског музеја града Пазарџика и Археолошког музеја града Септемврија. 300 њих је први пут изложено у..

објављено 11.11.17. 08.35

Тајне средњовековне тврђаве Цепина у Родопима

У једној од највећих котлина планине Родопи – Чепинској, на тешко приступачном врху уздиже се средњовековна тврђава Цепина. Археолошка проучавања тврђаве су почела 1960., а неколико година касније – 1966. она је проглашена за Непокретно културно..

објављено 10.11.17. 13.15