Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Књижевна дела из доба Препорода маме читаоце у Градску башту у Софији

БНР Новини
Фотографија: Јоан Колев

Отварање новог „књижевног храма“ је одувек било прави празник за љубитеље писане речи. Сличне активности показују да се интересовање за књиге враћа и без обзира на претрпану обавезама свакодневицу Бугари још увек имају времена и жеље да прочитају нешто ново и различито. Књижара коју ћемо вам представити нешто је другачија од осталих. Име јој је „Родољубље,“ а смештена је у један стари зелени павиљон у најстаријем парку у бугарској престоници – Градској башти. Избор места није ни мало случајан пошто је са овог места некада регулисано кретање првог трамваја у граду, који је у саобраћај пуштен 1. јануара 1900. године. Иницијативу за отварање „новог дома књига“ покренуо је Општебугарски комитет „Васил Левски.“ Ево шта је с тим у вези рекао председник комитета Васил Василев:

Сви приходи од продаје књига намењени су Комитету „Васил Левски“ и Фондацији „Христо Ботев.“ Што се делатности комитета тиче његов главни циљ је увек био и остао да сачува дело и разјасни завете и идеале Апостола слободе Васила Левског. Идеја водиља те књижаре је да реагује на покушаје прекрајања бугарске историје, њеног „пошећеривања“ и оплемењивања у зависности од политичких интереса земље. У уџбеницима историје и бугарске књижевности су извршене велике, негативне промене, неке од којих су скандалозне.

Бугарима су потребна књижевна дела из доба националног Препорода јер ће их подсетити на завете њихових предака, на прошлост каква јесте, убеђен је г. Василев који је, примера ради, навео да је само током ове године у којој обележавамо 180 година од рођења Левског објављено преко 50 нових наслова посвећених животу и делу Апостола, али их нема нигде да се купе. Тако је дошао на идеју да у понуди те књижаре буду само документарна литература, биографије и амблематична дела писаца и песника попут Ивана Вазова, Христа Ботева, Љубена Каравелова и других који ће понудити један објективан поглед на прошле догађаје и читање историје од почетка националног Препорода до Ослобођења од Османлија. Општебугарски комитет „Васил Левски“ интензивно ради на одржавању везе и односа бугарских заједница у иностранству са матицом. То ће бити и главна тема предстојеће изложбе коју комитет припрема. Захваљујући њој ће се деца наших сународника у иностранству упознати са животом и делом Апостола слободе. На изложби која ће се реализовати уз финансијску подршку Министарства културе биће изложено 9 портрета револуционара Васила Иванова Кунчева, кога је народ звао Васил Левски. Поред њих ће на располагању ученицима бити и неколико паноа који ће пружити информације о биографији и заветима националног хероја. Разговори и сусрети са нашим сународницима у туђини уливају наду председнику комитета да ће се једног дана они вратити у домовину јер је њихова носталгија за њом огромна. Нажалост, Бугарска им и даље не може обезбедити одговарајуће услове живота. Упркос томе, део њих се враћа у земљу где почиње из почетка.


Превела: Ајтјан Делихјусеинова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Прелазна влада положила заклетву

Председник Румен Радев потписао је указ о именовању новог састава прелазне владе, који је Димитар Главчев предложио. Такође, шеф државе је расписао изборе за ЕП и народне посланике за 9. јун 2024. године. Председник Румен Радев и потпредседница..

објављено 9.4.24. 09.40
Красимир Караилијев

Красимир Караилијев из Братиславе: Морамо очувати Бугарску и показивати је свету

Красимир Караилијев је рођен у Словачкој, али је његова фамилија из Бугарске. Потомак је бугарских баштована чија се слава крајем 19. и у првој половини 20. века пронела Европом. И данас је живо сећање на њихове баштованске вештине...

објављено 8.4.24. 11.05

Популација европског бизона у Бугарској се полако обнавља

У источним Родопима тренутно слободно живи 17 јединки европског бизона. Подељене су у 2 крда, а први рођени код нас зубар у дивљини већ има своје младунче. Из Фондације "Дивљи Родопи", која ради на пројекту обнављања ове доскора нестале врсте у..

објављено 6.4.24. 11.05