Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

85 година од рођења Петра Петрова

Фотографија: архива

Упечатљива личност, снажна индивидуалност, увек оригиналан, а понекад необичан Петар Петров је оставио траг на свакодневицу и стваралаштво неколико генерација бугарских музичара. 29. новембра се навршава 85 година од његовог рођења – права прилика да се сви присетимо познатог кларинетисте, саксофонисте, оснивача и организатора Џез фестивала у Русеу. Петар Петров – тако су га звали само у званичним или свечаним прилика, а иначе су га сви знали као Петјо или Петјо Парчето (прим. прев. парче – комад, нумера).

У црвеном џемперу који је обукао на голо тело он је журним кораком ишао улицама града „носећи срце своје у рукама.“ Тако се обично враћао с јутарњег пливања, пун енергије. Џез је био његова стихија јер је на најбољи могући начин осликавао његов неукроћени дух, написала је Иглика Пеева у есеју уврштеном у књигу под насловом „Петар Петров – Парчето: Слободни лет духа.“


Петров је стекао класично образовање у Бугарској, након чега је специјализовао у иностранству, али се упркос томе вратио у домовину и запослио као кларинетиста оркестра Русенске филхармоније (1957) у чијем је саставу био све до одласка у пензију. Године 1959. је формирао први мали џез оркестар, а касније је основао и џез квартет Петрови. У тој формацији су се сви презивали исто – Петар Петров, саксофон, Петар Петров-Петуха, труба, Златко Петров, контрабас, Илко Петров, бубњеви. Након тога је постао вођа оркестра „Русе“ који је био концертно активан. Петар Петров је учествовао на престижним форумима у Мексику, Русији, Пољској, Мађарској, Индији, Италији и другим земљама. У родном граду је редовно свирао у склопу образовно-уметничких програма у школама, погонима... Био је кларинетиста, саксофониста и предавач. Музичари су га поштовали и волели због његове нераскидиве везе са сценом, ентусијазма организатора и готово фанатичне подршке коју је пружао домаћим извођачима. Све је то постигао помоћу програма које је нудио Џез клуб, који је основао при Клубу културних посленика у Русеу, а наравно, и захваљујући традиционалном џез фестивалу утемељеном 1977. године. Говорио је како су бар четири генерације младића и девојака нашле свој пут захваљујући тим форумима. С поносом је спомињао имена познатих музичара којима је русенска публика аплаудирала на почетку њихове каријере – Јилдиз Ибрахимову, Теодисија Спасова, Камелију Тодорову, Антонија Дончева, сина Бориса Петрова и друге. Последње издање фестивала које је он организовао одржано је у новембру 2012. године. 24. јануара 2013. године је напустио овај свет. Ево и одломка из интервјуа за Радио Бугарску (2006):

За мене су радни дани најважнији јер тада активно наступамо. С једне стране, то одржава музичаре у доброј кондицији, с друге – не само што привлачи него и задржава интересовање публике. Ми смо бескрајно захвални Општини Русе која нам, без обзира на финансијске тешкоће, помаже да редовно наступамо у клубу и организујемо фестивал. Џез клуб је основан пре више од три деценије. Он је средиште и огњиште које шири светлост и духовност. У клуб свраћају писци, песници, интелектуалци. Стално позивамо младе бугарске извођаче – углавном солисте Биг бенда Бугарског националног радија. Први учесници у програму Џез клуба и фестивала су већ пензионери. Помогли смо неколико генерација да пронађе свој пут, срећу и заволи музику. Али, ма колико велика била љубав према сцени, образовање је најважније. То сам увек говорио свом сину Борису и свим младим извођачима – уметност почиње тамо где престаје савладавање заната. Дечја музичка школа, затим музичка школа и музичка академија – то је пут који треба следити… А тек након тога, ако си рођен под срећном звездом, указаће ти се прилика да нешто урадиш. Мада, у музици је одавно све речено.

Данас клуб наставља своју делатност, фестивал – такође. Његов син, Борис Петров, уметнички је директор форума. Он и још неколико културних делатника у Русеу основали су фондацију названу по Петру Петрову.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„За тебе“ – нова песма Славина Славчева и Марте Цветкове

Славин Славчев је већ одавно познат публици као један од најнесвакидашњијих гласова своје генерације, при том не само у рок музици, као што се може видети у његовој најновијој песми „За тебе.“ Она бележи неколико нових момената у развоју Славина: у њој..

објављено 4.4.24. 09.50

Николај Урумов и група P.I.F. снимили песму "Обезумљени"

Група P.I.F. издаје нове песме и после губитка свог фронтмена Дима Стојанова придржавајући се његовог концепта музике бенда. Нова нумера носи наслов   "Обезумљени". Њу је пре 21 годину, на текст Радост Костове, Димо написао специјално за Николаја..

објављено 2.4.24. 09.46

Вокални студио "Дуга" прославиће 30 година постојања концертом

У центру Joy Station, у Софији, 30. марта ће Вокални студио "Дуга" одржати празнични концерт којим ће обележити три округле годишњице – 30 година од оснивања формације, 40 година уметничког рада Снежане Полихронове – Крнолски и 50 година постојања..

објављено 29.3.24. 10.10