Књига “Концентрациони логор “Белене” 1949-1987” – најопсежније истраживање изгреда комунизма

Фотографија: budnaera.com

На острву најпре су похватане и поједене корњаче. Затим су логораши ловили жабе и водене змије, мачке и псе, чавке, јежеве, врапце. Касније су изровали и појели лешеве црклих од антракса животиња, утопљених коња, лисица и дивљих мачака које су милиционари поубијали због крзна. Неки су испирали коњски измет да би појели несамлевена зрна јечма. 1952-1953. г. логораши су почели да се хране лишћем пролисталих врба, а неки од њих се сећају да је тим поводом било издато наређење о забрани испаше....

Снимка6. децембра у књижарама ће се појавити једна несвакидашња књига – то је опсежно истраживање које се ослања на документе и лична сведочења који разоткривају пуну слику злочина почињених на Белену – острву на коме су погубљивани људи слободарског духа.Њен аутор Борислав Скочев у току десет година проучава домаће и стране архиве,да би на око 1.000 страницаприказао начине на које су погажена сва могућа људска права у највећем комунистичком концентрационом логору. Извршивши своју дужност, данас он одбија да се појављује у јавности, зато о књизи прича Христо Христов – други један истраживач комунистичког режима, законом проглашеног злочиначким.

Аутор књиге “Концентрациони логор “Белене” 1949-1987” је Борислав Скочев, који је покренуо сајт “Декомунизација” – прву онлајн платформу, посвећену превазилажењу тоталитарне прошлости – каже Христо Христов. – Он није историчар, нити новинар, али је активан учесник иницијатива цивилног друштва.

У свом раду Борислав Скочев разоткрива политичке разлоге стварања логора, наводи којим су све групама припадали људи који су стрпани у логор, на какве су послове присиљавани, како је изгледала њихова свакодневица, описује и неке покушаје бекства и стрељања.

СнимкаЛогор је утемељен на основу тајне одлуке Владе од 27. априла 1949. г. – прича Христо Христов. – Комунистичка партијаније смислила ништа ново, она је једноставно била још окрутнија у примени злостављања у поређењу са "архетипом" тих логора – совјетским системом логора за принудни рад који је примењивао репресалије према онима који су мислили другачије од комунистичке власти - ГУЛАГ. Занимљиво је то што је у оним годинама Белене било село и, како је наведено у архивама Државне безбедности, власти су очекивале проблеме збогкатоличког становништва и нултог утицаја КП Бугарске у том крају.Али упркос томе острво Персин је изабрано због своје изолованости и са идејом да се тамо пребаце логораши из других сличних објеката. “Белене” је као казнено-радни логор постојао до 1953. г., а после Стаљинове смрти режим је олабавио. У том логору је принудно смештено 15 хиљада људи, што није незнатан број за малу Бугарску, имајући у виду да је број погубљених и бестрага несталих  у првим месецима комунистичког терора између 18 и 30 хиљада, а за још 10 хиљада пресуде је изрекао такозваниНародни суд.

Током те око 4 године постојања логорска администрација је показивала невиђену перверзност у смишљању начина за примену моралне, физичке и психичке тортуре. Ове прећуткиване истине као и  све чешће понављани митови о “спокојном и безбедном животуу доба социјализма” приморавају људе будне грађанске свести који не желе да злодела комунизма падну у заборав, наставе борбу за осавремењивање уџбеника из историје који би садржали чињенице о тоталитарном режиму у нас.

Историчари нису извршили дужност према нашем друштву, јер је на њима да просвећују јавност.Књига Борислава Скочеваје индикативна у том погледуон није професионални историчар, али је ангажован на очувању сазнања о злочинима комунизма и у крајњој линији доприноси расветљавању истине, каже у закључку Христо Христов.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС и ciela.bg

Више из ове категориjе

Руине римских терми у центру Добрича опет привлаче посетиоце

У центру града Добрича налази се споменик културе који је део древне историје Добруџе, области на североистоку земље. То су руине зграде римског купатила, које се налазило недалеко од виле богатог римског грађанина. У остацима грађевине јасно се могу..

објављено 8.7.18. 09.35
Хор Бугарске женске гимназије „Свети Благовести“  у Солуну, 1911. г.

Бугари у Солуну – део историје Бугарске и Грчке

У Софији је представљен албум „Солун и Бугари – историја, памћење, савременост”. Овим издањем завршава се први део пројекта посвећеног овој теми који је реализовао Институт за балканистику Бугарске академије наука (БАН) у сарадњи са Државном..

објављено 7.7.18. 08.35

Трачко светилиште изненадило археологе на острву Свети Тома

На велико трачко светилиште наишли су археолози Националног историјског музеја (НИМ) на острву Свети Тома код Созопола. На западној обали екипа је открила две ритуалне јаме из старијег гвозденог доба, али је њихов број вероватно био већи.Трачани су их..

објављено 30.6.18. 10.05