Књига “Концентрациони логор “Белене” 1949-1987” – најопсежније истраживање изгреда комунизма

Фотографија: budnaera.com

На острву најпре су похватане и поједене корњаче. Затим су логораши ловили жабе и водене змије, мачке и псе, чавке, јежеве, врапце. Касније су изровали и појели лешеве црклих од антракса животиња, утопљених коња, лисица и дивљих мачака које су милиционари поубијали због крзна. Неки су испирали коњски измет да би појели несамлевена зрна јечма. 1952-1953. г. логораши су почели да се хране лишћем пролисталих врба, а неки од њих се сећају да је тим поводом било издато наређење о забрани испаше....

Снимка6. децембра у књижарама ће се појавити једна несвакидашња књига – то је опсежно истраживање које се ослања на документе и лична сведочења који разоткривају пуну слику злочина почињених на Белену – острву на коме су погубљивани људи слободарског духа.Њен аутор Борислав Скочев у току десет година проучава домаће и стране архиве,да би на око 1.000 страницаприказао начине на које су погажена сва могућа људска права у највећем комунистичком концентрационом логору. Извршивши своју дужност, данас он одбија да се појављује у јавности, зато о књизи прича Христо Христов – други један истраживач комунистичког режима, законом проглашеног злочиначким.

Аутор књиге “Концентрациони логор “Белене” 1949-1987” је Борислав Скочев, који је покренуо сајт “Декомунизација” – прву онлајн платформу, посвећену превазилажењу тоталитарне прошлости – каже Христо Христов. – Он није историчар, нити новинар, али је активан учесник иницијатива цивилног друштва.

У свом раду Борислав Скочев разоткрива политичке разлоге стварања логора, наводи којим су све групама припадали људи који су стрпани у логор, на какве су послове присиљавани, како је изгледала њихова свакодневица, описује и неке покушаје бекства и стрељања.

СнимкаЛогор је утемељен на основу тајне одлуке Владе од 27. априла 1949. г. – прича Христо Христов. – Комунистичка партијаније смислила ништа ново, она је једноставно била још окрутнија у примени злостављања у поређењу са "архетипом" тих логора – совјетским системом логора за принудни рад који је примењивао репресалије према онима који су мислили другачије од комунистичке власти - ГУЛАГ. Занимљиво је то што је у оним годинама Белене било село и, како је наведено у архивама Државне безбедности, власти су очекивале проблеме збогкатоличког становништва и нултог утицаја КП Бугарске у том крају.Али упркос томе острво Персин је изабрано због своје изолованости и са идејом да се тамо пребаце логораши из других сличних објеката. “Белене” је као казнено-радни логор постојао до 1953. г., а после Стаљинове смрти режим је олабавио. У том логору је принудно смештено 15 хиљада људи, што није незнатан број за малу Бугарску, имајући у виду да је број погубљених и бестрага несталих  у првим месецима комунистичког терора између 18 и 30 хиљада, а за још 10 хиљада пресуде је изрекао такозваниНародни суд.

Током те око 4 године постојања логорска администрација је показивала невиђену перверзност у смишљању начина за примену моралне, физичке и психичке тортуре. Ове прећуткиване истине као и  све чешће понављани митови о “спокојном и безбедном животуу доба социјализма” приморавају људе будне грађанске свести који не желе да злодела комунизма падну у заборав, наставе борбу за осавремењивање уџбеника из историје који би садржали чињенице о тоталитарном режиму у нас.

Историчари нису извршили дужност према нашем друштву, јер је на њима да просвећују јавност.Књига Борислава Скочеваје индикативна у том погледуон није професионални историчар, али је ангажован на очувању сазнања о злочинима комунизма и у крајњој линији доприноси расветљавању истине, каже у закључку Христо Христов.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС и ciela.bg

Више из ове категориjе
Промоциja књигe

Нова књига оживљује заборављене бугарске таленте

Нису малобројни Бугари који су знатно допринели развоју домовине од ослобођења земље од османске владавине до наших дана, али, чини се, њихово животно дело нисмо у довољној мери популарисали у јавности. Неки од тих људи су познати једино као име..

објављено 15.12.17. 08.35
Председник Високог исламског савета Ведат Ахмед уручио jе награду „Хоџазаде Мехмед Мухидин ефенди“ 92-годишњем хоџи Мехмеду Хамиду

Главно муфтијство у Бугарској уручило награде за допринос у области религије

Главно муфтијство, управно тело муслимана у Бугарској, по први пут је ове године уручило награде за допринос у области религије. Ислам је друга по величини вера у земљи. Према подацима које је изнео Национални завод за статистику, број муслимана у..

објављено 13.12.17. 09.10

Регионални историјски музеј у Плевену представља изложбу „Захвалност“

Овај догађај се одржава у оквиру програма обележавања 140. годишњице битке код Плевена за време Руско-турског рата 1877-78. Са више од 150 фотографија, докумената, предмета, уметничких дела и штампаних издања експозиција показује како тај град у..

објављено 10.12.17. 09.40