Света великомученица Варвара рођена је крајем III века. Пострадала је за хришћанску веру на почетку ІV столећа. Отац јој био је знаменит положајем и богатством у граду Илиопољу Мисирском, а у вери незнабожац. Своју ћерку јединицу, мудру умом и красну ликом, затвори у кулу високу, окружи је свим угодностима, даде јој слушкиње на службу, постави идоле за клањање, сазида јој купатило с два прозора. Посматрајући кроз прозор куле земљу доле и звездано небо горе, Варвари се отвори ум благодаћу Божјом, те познаде јединог истинитог Бога Творца, иако немаде никога од људи за учитеља у томе. А када се њен отац једном удаљи из града, она изиђе из куле и, по Божјем Промислу, срете се с неким хришћанкама, које јој јавише истину вере Христове. Срце се Варварино распламти љубављу према Христу Господу – пише у Прологу Св. Николаја Охридског. Због те њене вере стављена је на муке, најпре су је истукли, онда мучили, а на крају сам отац је својој кћери одсекао главу.

Свету Варвару сматрају покровитељком људи које је затекла изненадна смрт, па  нису имали времена да се покају и узму причешће. У бугарској народној традицији она је заштитница деце од болести, најчешће од богиња. Празник називају Варвара, Варварица, Варваринден, Варвардан (Вариндан). Исто као и на дан Свете Екатерине, жене месе погаче које премазују медом, излазе пред кућу и деле их свим пролазницима. Посебан ритуал изводе и деца. Рано ујутру окупља се непаран број деце, свако од којих носи по неколико прегршти пасуља, онда деца направе ватру и скувају пасуљ. Пре него што додају зачине, једно од детета које обавезно мора бити најмлађе дете у породици, извади по три зрна пасуља и стави их на колено сваког детета. Деца која су села у круг поједу пасуљ, али га не додирују руком. Сељаци који имају стада, одлазе код деце, узимају од тих зрна и стављају их у крмиво оваца како их не би спопадале болести.

У неким крајевима терају децу да запале ватру на неком раскршћу и да је прескачу што би их чувало од болести. Постоји веровање да од Вариндана до Игњатијевдана „дужина дана се повећава колико је врх игле“, а исто толико и од Игњатијевдана до Васиљевдана (од 20. децембра/2.јануара до 1/13. јануара). На Вариндан дан и ноћ се изједначују. Дан Свете Варваре пада у време Божићног поста, па се зато припремају искључиво посна јела. Према народном веровању Варвара је сестра светог Саве (чији је празник 5/18 децембра) и светог Николе (6/19. децембра). „Варвара вари, Сава пече, Никола долази великом кашиком и госте послужује.”

Према једној бугарској легенди Св. Варвара је рођена на нашим просторима, у селу Елешница. Када су јој одсекли главу, из земље која је упила њену крв, избила је минерална вода и то се место и данас зове Мирото. Ту легенду препричава у свом писанију један руски монах са Атоса који се тамо лечио. Има и других легенди везаних за житије Свете Варваре у том крају што сведочи да је ту она изузетно поштована.