Прву пећину у Бугарској која својим обликом подсећа на утробу открио је 2001. г. спелеолог Минчо Гумаров. Истражио ју је археолог проф. Николај Овчаров, према коме се она датује на ХI – Х в. пре нове ере, када су на овом поднебљу живели Трачани. Облик пећине привукао је пажњу експерата и љубитеља древних светилишта. Испоставља се међутим да ова формација није јединствена – на територији Бугарске сличних мегалитских објеката има на 25 места, а негде оне и нису појединачни, већ су груписани, тврди Костадин Димов, који од 2008. г. обилази земљу у потрази за таквим мистериозним стенама, а његов сапутник и истомишљеник је Сребрин Сребрев.

Пећина Тангардик каја, звана Утроба, код села Ненково, у области Крџали Фотографије: Владимир Тренчев

Пећина на месту Харман каја и Букоровска пећина

Пећина у облику утробе у каменом светилишту код села Ковил, у подручју Крумовграда

Првобитно, због сличности форме са  вулвом, ове пећине су коришћене као сакрална места посвећена Богињи мајци.Касније у историји на данашњем бугарском поднебљу почели су преовлађивати мушки култови, везани за дан и Сунце. Тај култ слави хероја који продире у женску суштину. У то доба пећине у облику материце почињу се користити као сакрална места посвећена Сунцу.Уз помоћ људске руке оне су додатно обликоване на начин који би омогућио да Сунце дубље продре у унутрашњост пећине. За пећине окренутим према југу најдубље продирање омогућује се када Сунце на небеској хемисфери описује најнижу путању.

Пећина у облику утробе „Изгревна“ код села Бенковски, у области Крџали

Троделна пећина у облику утробе у трачком каменом светилишту Татул код Момчилграда

Пећина у облику утробе близу Велике пећине у археолошком резервату „Мадара“ коja je позната и као пећина нимфи

Савремени људи су их недавно открили јер су ове пећине дуго чуване у тајности. На зидовима ових култних објеката нема цртежа или рељефа. То су светилишта древне табуиране културе у којима су извођени ритуали, изоловани у уском кругу посвећених. Ни објективно није било могуће да тајне обреде посматра мноштво људи истовремено. Приступ њима је прилично отежан. Има још пуно загонетки које предстоји да откријемо. Знак пика коме је сличан улаз у пећине у облику материце, на доњој страни је проширен и подсећа на дршку. То се може видети у свим пећинама уклесаним у утробу стене, што је доказ да се ради о додатној обради стене. Улаз у ове пећине је отежан, у њима је тешко ходати, али онај ко уђе може се удобно сместити на две стене налик на клупе. Мислимо да су ове пећине имале и још неку улогу, за сада нам потпуно непознату.

Снимка

Само замислите како сунце улази у такву пећину у облику материце пет дана око Божића, у подне , у току 10-15 минута. Мораш целе године клесати камен и замишљати где би требало да прође сунчев зрак, који уосталом, може продрети само уколико нема облака. Другим речима није могуће сваке године проверити да ли се напредује у исправном правцу. Постоји још једна препрека – пећине које својим обликом подсећају на утробе, најчешће су настале у тврдој стени.

Превод: Ана Андрејева