Обрушено камење византијске базилике у околини града Пирдопа чува легенду о „јеленовој жртви“

Ранохришћанска базилика Светог Илије, која је данас позната као Еленска базилика, се налази на удаљености од око 3 км од града Пирдопа, у подножју Старе планине. Црква је изванредни историјски споменик зато што је једини објекат у пределима Бугарске који је остао од Византијског доба и који је изграђен ван насељеног места, али је упркос томе опасан дебелим бедемима. У храму су се одржавале хришћанске службе, изводили су се обреди и ритуали више од 11 векова. Око 1700. године османске војске су га спалиле.

Снимка
Место Еленско,  у чијем се центру налази храм Св. Илије, је било духовни центар и за локално трачко становништво. Овде се још чува легенда о тзв. јеленовој жртви. „У нашим данима ова територија има важну историјску вредност за Бугарску, јер снагом одлуке Берлинског конгреса од 1878. године, река Еленска, која пролази у непосредној близини базилике, постаје граница између Кнежевине Бугарске и вештачки створене Источне Румелије“ – каже др Иван Иванов, кустос музеја „Луканова кућа“ у граду Пирдопу.

„Регион чува богато историјско наслеђе. Овде је живело трачко племе Великокоилалети које је у V-IV веку пре Христа било део Одриске краљевине. До наших дана у региону Пирдопа очувано је око 180 трачких хумки и некропола. Постоје и археолошки објекти из рановизантијског доба међу којима је тзв. Еленска базилика у месту Еленско. Осим  тога, у средњем веку регион је био стратешки и за Византијско царство и за Прву и Другу Бугарску државу. О томе сведочи 26 градишта пронађених на подручју Средње горе и Старе планине. Еленска базилика је подигнута крајем V века. Преуређена је за време византијског цара Јустинијана Великог (527-565). Та два периода се одлично препознају по начину градње и по грађевинским материјалима који су коришћени. У ранијем периоду су користили ломљени камен, а за време владавине Јустинијана Великог - керамичке цигле и бели малтер.

Снимка
Базилика је јединствена и по томе што је  међу малом броју храмова у Бугарској који су заштићени бедемом који је вероватно грађен у другом грађевинском периоду и опасује невелико двориште.  У средини тог дворишта налази се ова јединствена базилика која је имала три куполе и три апсиде. Пронађена је приликом ископавања под руководством проф. Петра Мутафчијева 1913. године спроведена након илегалних ископавања предузетих од стране локалног становништва 90. година XIX века.“.

Снимка
Још увек регион Еленске базилике није добро истражен мада су разрађени добри пројекти за то. За сада они остају без финансијске подршке.  „Иначе из научних кругова показују интересовање“– каже др Иван Иванов и додаје да су раније долазили гости из Рима - група 40 научника и археолога. „Овде се чува и занимљива легенда о тзв. „јеленовој жртви“ која је мало позната у другим местима Бугарске“ – каже др Иванов и наставља:

Снимка
„Легенда казује да је на дан празника храма из шуме долазио јелен који је приношен као жртва. Након тога људи су скупљали његове кости, стављали их у јеленову кожу, и зашивали је. Јелен је увек успевао да оживи и враћао се у шуму да би следеће године на исти дан поново дошао. Међутим, једном је на празник храма јелен закаснио за славље. Када је стигао, био је уморан. Нису га оставили да се одмори од дугачког пута и мада је после задатак испуњен, јелен се вратио у шуму  и никада више није дошао на празник… Занимљиво је што је за време првих истраживања остатака  базилике у насипу око ње пронађено много костију јелена.“

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива

Више из ове категориjе

Први том књиге „Историја бугарског војног обавештавања“ промовисан на Војној академији „Г. С. Раковски“

Први том књиге „Историја бугарског војног обавештавања представљен је на Војној академији „Г. С. Раковски“ у Софији. Тиме се ставља почетак серији догађаја посвећених 110. годишњици успостављања војног обавештавања у Бугарској, која се навршава..

објављено 13.1.18. 10.15

Бугарска одала пошту песнику и револуционару Христу Ботеву

Бугарска је свечано обележила 170. годишњицу (6. јануара 1848) рођења Христа Ботева – генијалног песника и једног од најпоштованијих националних хероја Бугара. Ботев је погинуо 1876. године у Априлском устанку против Османлија. У јеку устанка..

објављено 8.1.18. 15.59

Гвоздена црква Светог Стефана – светиња бугарског духа у Истанбулу

Светиња бугарског духа – црква Светог Стефана у Истанбулу, са којом повезујемо борбу за црквену независност која је почела још 30. и 40. година XIX века, једина је у свету православна гвоздена црква. Висока је 15 м, а заједно са звоником достиже 40 м...

објављено 7.1.18. 08.05