Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Обрушено камење византијске базилике у околини града Пирдопа чува легенду о „јеленовој жртви“

БНР Новини

Ранохришћанска базилика Светог Илије, која је данас позната као Еленска базилика, се налази на удаљености од око 3 км од града Пирдопа, у подножју Старе планине. Црква је изванредни историјски споменик зато што је једини објекат у пределима Бугарске који је остао од Византијског доба и који је изграђен ван насељеног места, али је упркос томе опасан дебелим бедемима. У храму су се одржавале хришћанске службе, изводили су се обреди и ритуали више од 11 векова. Око 1700. године османске војске су га спалиле.

Снимка
Место Еленско,  у чијем се центру налази храм Св. Илије, је било духовни центар и за локално трачко становништво. Овде се још чува легенда о тзв. јеленовој жртви. „У нашим данима ова територија има важну историјску вредност за Бугарску, јер снагом одлуке Берлинског конгреса од 1878. године, река Еленска, која пролази у непосредној близини базилике, постаје граница између Кнежевине Бугарске и вештачки створене Источне Румелије“ – каже др Иван Иванов, кустос музеја „Луканова кућа“ у граду Пирдопу.

„Регион чува богато историјско наслеђе. Овде је живело трачко племе Великокоилалети које је у V-IV веку пре Христа било део Одриске краљевине. До наших дана у региону Пирдопа очувано је око 180 трачких хумки и некропола. Постоје и археолошки објекти из рановизантијског доба међу којима је тзв. Еленска базилика у месту Еленско. Осим  тога, у средњем веку регион је био стратешки и за Византијско царство и за Прву и Другу Бугарску државу. О томе сведочи 26 градишта пронађених на подручју Средње горе и Старе планине. Еленска базилика је подигнута крајем V века. Преуређена је за време византијског цара Јустинијана Великог (527-565). Та два периода се одлично препознају по начину градње и по грађевинским материјалима који су коришћени. У ранијем периоду су користили ломљени камен, а за време владавине Јустинијана Великог - керамичке цигле и бели малтер.

Снимка
Базилика је јединствена и по томе што је  међу малом броју храмова у Бугарској који су заштићени бедемом који је вероватно грађен у другом грађевинском периоду и опасује невелико двориште.  У средини тог дворишта налази се ова јединствена базилика која је имала три куполе и три апсиде. Пронађена је приликом ископавања под руководством проф. Петра Мутафчијева 1913. године спроведена након илегалних ископавања предузетих од стране локалног становништва 90. година XIX века.“.

Снимка
Још увек регион Еленске базилике није добро истражен мада су разрађени добри пројекти за то. За сада они остају без финансијске подршке.  „Иначе из научних кругова показују интересовање“– каже др Иван Иванов и додаје да су раније долазили гости из Рима - група 40 научника и археолога. „Овде се чува и занимљива легенда о тзв. „јеленовој жртви“ која је мало позната у другим местима Бугарске“ – каже др Иванов и наставља:

Снимка
„Легенда казује да је на дан празника храма из шуме долазио јелен који је приношен као жртва. Након тога људи су скупљали његове кости, стављали их у јеленову кожу, и зашивали је. Јелен је увек успевао да оживи и враћао се у шуму да би следеће године на исти дан поново дошао. Међутим, једном је на празник храма јелен закаснио за славље. Када је стигао, био је уморан. Нису га оставили да се одмори од дугачког пута и мада је после задатак испуњен, јелен се вратио у шуму  и никада више није дошао на празник… Занимљиво је што је за време првих истраживања остатака  базилике у насипу око ње пронађено много костију јелена.“

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Иларион Макариополски (1812-1875)

164 године од храброг чина митрополита Илариона Макариополског у Цариграду

Дана 3. априла 1860. године током свечане Васкршње литургије у бугарском храму Светог Стефана у Цариграду митрополит Иларион Макариополски није поменуо име васељенског патријарха. Уместо имена патријарха Кирила VII изговорено је име султана Абдула..

објављено 3.4.24. 10.55
отац Александар Чакарак

Дугогодишњи рад оца Александра Чакарака даје плодове

Непосредно пре избијања Балканског рата 1912-1913. године, број Бугара у региону Једренске Тракије (Једренског вилајета) износио је 410.724 људи, показују подаци тадашњег Министарства спољних послова Бугарске. Падом Једренске тврђаве 26. марта 1913...

објављено 27.3.24. 12.57

У Бугарској је 26. март Дан Тракије

26. март је Дан Тракије. Овај датум је у званични календар Бугарске ушао 2006. године, али се обележавао деценијама уназад. На тај дан 1913. године је бугарска војска освојила тврђаву Једрене, која се дотада сматрала неосвојивом. Овај пораз је..

објављено 26.3.24. 13.25