Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Јовандан – празник са дубоким симболичним значењем

БНР Новини

7. јануара Бугарска православна црква и верници славе Јовандан – један од празника посвећених пророку и светитељу који је најавио долазак Спаситеља и крстио га на реци Јордан.

Снимка
У Бугарској је Јовандан један од највећих празника. Име Јован значи „Бог је милостив,“ а за Бугаре је оно име заштитника бугарског рода – Светог Јована Рилског, оно је симбол вере и националног духа. Многи бугарски владари су се звали Иван (Јован) – Иван Асен, Иван Шишман, Иван Страцимир, Иван Александар.

Име Јован или Иван је једно од најпопуларнијих имена у хришћанском свету. Ово име су имали 23 папе, владари Мађарске, Пољске, Португалије, Француске, Русије, као и бугарски владари. Поред енглеског John (Џон) и француског Jean (Жан) могу се видети и облици на албанском – Gjon (Гјон), турском Yahya (Јахја), арапском يحيى (Јахија). Ово име је познато и на Далеком истоку – тако, рецимо, у Кини имају YueHa (Јуехан), у Тајвану Iok-hān (Јок-хан), а у Јапану Јохане.

7. јануара 300.000 Бугара слави свој имендан. Тзв. некрштени дани (од Божића до Богојављења) су прошли и сви су испуњени надом и вером да ће доћи бољи дани и да ће им се снови остварити.

Снимка
На Јовандан нежење шкропе светом водом девојке, младе и мале цурице. На обредној трпези се налазе кољиво, пасуљ, суво воће, гибаница, кобасице, свињска ребра са купусом. На Јовандан имендан празнују сви који се зову Јован, Иван.

Саставила: Дарина Григорова

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43

Посмртни остаци цара Фердинанда I након 76 година враћају се у Софију

„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина.  Посмртни остаци бугарског цара..

објављено 28.5.24. 14.28