Ерхард Бусек: Европа тренутно промашује своје шансе за будућност

Фотографија: webster.ac.at

У Софији је одржан први експертски састанак који је у календару бугарског председавања Саветом ЕУ, а који је био посвећен Дунавском региону. Дунавска стратегија ЕУ, усвојена 2011. г., релативно је слабо позната, иако обухвата 14 држава и више од 100 милиона људи, отприлике петину становништва ЕУ.

Друга река по дужини у Европи (2.850 км) која настаје у Шварцвалду повезује државе средње Европе са Црноморским регионом, јужним Кавказом и централном Азијом. За Дунавску стратегију је карактеристичан макрорегионални приступ који омогућава да се слив велике реке претвори у привлачно место за живљење са добрим шансама за запошљавање, чистом природом и богатим културним животом. Да би се ти циљеви остварили неопходно је унапређење саобраћајних веза, смањење загађености животне средине и опасности од поплава, ограничавање зависности од добављача енергије, решавање демографских проблема. У доњем сливу Дунава налази се најслабије развијена економска зона, али је тамо биодиверзитет очуван у највећој мери, док је у региону Горњег Дунава због хипериндустријализације изгубљено око 80% врста и њихових станишта. „Зато и тврдим да је Дунав шанса коју смо промашили“, изјавио је за БНР др Ерхард Бусек. Он је дуго година био специјални координатор Пакта за стабилност Југоисточне Европе, а затим - вицеканцелар Аустрије. Данас је директор Бечког института за Дунавски регион.Дунав и његове притоке повезују људи у 14 земаља што ствара могућности за развој привреде и културе. Ове су везе биле вештачки прекинуте за време Хладног рата, али ми нисмо довољно искористили време после пада Гвоздене завесе да бисмо их обновили,тврди др Бусек.Стратегија ЕУ за Дунавски регион слабо је позната чак и у земљама кроз које река протиче. Стратегија не користи додатно финансирање ЕУ, нема изричите директиве, нити су успостављене нове структуре у циљу њеног функционисања.

Управо у томе је њен значај, наставља Ерхард Бусек. Има доста пројеката који могли бити од користи грађанима. Али ја сам један од критичара ЕУ у том погледу, зато што мислим да би Унија требало да преузме водећу улогу и постане иницијатор тог приближавања. Навешћу један пример: Северозападна Бугарска - регион око Видина, југозападна Румунија – подручје око Крајове и Источна Србија - подручје Ђердапа деле исту судбину, тужну и болну – ова подручја одликује изразита депопулација. Треба нам заједничка стратегија која би помогла да овај регион Европе стане на своје ноге и то мора бити прекогранична иницијатива. Ја сам у више наврата лично покушавао да убедим владе три суседне државе у неопходност од заједничких мера и иницијатива, али на жалост нисам у томе успео.

Северозападна Бугарска је најсиромашнији регион ЕУ. Истовремено Дунавски регион једна је од најперспективнијих туристичких дестинација у Европи зато што су на његовој територији очуване јединствене природне датости које су у стању да привуку туристе из целог света. Само у Бугарској постоји девет објеката који су на Унесковој листи светске културне баштине. Већ дуже времена прича се о намери да се разраде заједничке туристичке понуде и створе заједнички културни коридори. Каквим алаткама располаже регионална политика ЕУ помоћу којих се ове идеје могу остварити?

Она је у стању да врши притисак, да води пројекте и координише прекограничну сарадњу, категоричан је Ерхард Бусек. Присутан је известан напредак у области саобраћајне инфраструктуре, путеви су у бољем стању него раније, али то уопште није довољно. Мора се побољшати пословно окружење и конкретније услови за отварање радних места што ће у ова подручја довести инвестиције и људе.

У фокусу бугарског председавања Саветом ЕУ су државе Западног Балкана, а неке између њих су и дунавске земље. Чланство пружа значајну предност економским односима, сматра Ерхард Бусек. Када су у питању евроскепса и негативан однос према пријему нових чланица Уније, др Бусек има једноставан рецепт:

Не смемо заборавити да је нас, Европљана, без обзира да ли живимо у држави учлањеној у ЕУ или не, тек 7% светског становништва. Суочени смо са перспективом да у будуће паднемо на 4% што би, гледано у светским размерама, значило да је Европа на путу да нестане. Зато се Европљани морају ујединити, а то се може остварити само заједничким напорима. По мом мишљењу ми тренутно промашујемо своје шансе за будућност.

Превод: Ана Андрејева
Више из ове категориjе

Посета председника Радева Русији и односи који се после ње очекују

Првих дана ове недеље (21. и 22. маја) председник Бугарске Румен Радев је посетио Русију. Још у најавама посете се наглашавало да она ставља крај десетогодишњој паузи у билатералном дијалогу на највишем нивоу. После састанка са шефом бугарске..

објављено 23.5.18. 15.14

ЕУ се поново отвара за Западни Балкан али са опрезним оптимизмом

15 година после Солунског самита ЕУ-Западни Балкан јуче је у Софији одржан други састанак на врху тог формата. Неки су још од прошле године очекивали овај догађај са великим надама, а други – са скепсом због учешћа Косова чију независност још нису..

објављено 18.5.18. 16.54

Приступање Западног Балкана ЕУ – стимуланс за државе региона да реше вишегодишње узајамне проблеме

Социјално-економска неједнакост у земљама Западног Балкана је проблем који треба да буде решен не само због њихове жеље да се придруже ЕУ, него и у име њихових грађана. Око тог става су се ујединили учесници конференције „Неједнакост на Западном Балкану..

објављено 18.5.18. 15.50