Кресненско-Разлошки устанак: херојски порив и зов за слободом и уједињењем

2018. г. навршава се 140 година од почетка Кресненско-Разлошког устанка у Пиринској Македонији (данашњој Благоевградској области). Он је први покушај Бугара који су остали ван предела слободне Бугарске, да постигну историјску правду – слободу и уједињење са својим сународницима.

Руско-турски рат из 1877-78. г. завршен је победом ослободилачке ствари. Османско царство је било приморано да потпише Санстефански уговор који је у ствари прелиминарни мировни споразум, којим се признаје независност бугарских територија, а оне су јасно одређене у границама Бугарске егзархије, признате султанским ферманом из 1870. г. Али на Берлинском конгресу, одржаном у јуну-јулу 1878. велике силе су руковођене својим геополитичким интересима, раскомадале бугарске територије. Пиринска Македонија је део бугарске територије (32 978 кв.км.), која је остала у пределима Османског царства. У јесен 1878. почела је припрема за устанак, а 5. октобра у Кресненској клисури је вођен први велики окршај.

Снимка
Обележавање годишњице устанка почело је отварањем изложбе у Националној библиотеци „Кирил и Методиј” – заједничке иницијативе библиотеке и општине Кресна.

СнимкаКресненско-Разлошки устанак је незаслужено слабо познат – остао је у сенци Априлског устанка и Руско-турског ослободилачког рата. Али то је први чин за формирање јединствене бугарске нације” – изјавила је у свом говору на отварању изложбе потпредседница Бугарске Илијана Јотова. – Уследило је више од пола века покушаја за национално уједињење – биле су то године родољубља, борбе, вере и чежње за слободом.

У устанку активно су учествовали православни бугарски духовници у Пиринској Македонији. На њиховој улози задржао се у свом говору Његово Високопреосвештенство Неврокопски митрополит Серафим:

Снимка„Као што је видно и из експоната изложбе, у основи организације тог устанка су духовници Бугарске егзархије из парохија у Македонији. Они су звали народ на самопожртвованост као израз оне савршене хришћанске љубави која подстиче човека да положи живот за своје ближње.”

Председник општине Кресна Николај Георгијев захвалио је на сарадњи у току организовања изложбе: „Општина Кресна није велика, она не располаже буџетом велике или бар средње бугарске општине. Зато смо дирнути и захвални због свега што су учинили стручњаци из Националне библиотеке…Они су нам пружили руку и активно учествовали у приређивању ове изложбе. Зато хвала свима и свака им част”.

Пре 140 година година становништво тадашње Пиринске Македоније није било велико, али је својим наоружаним одредима наставило покрет отпора против још увек огромног Османског царства у току више од 6 месеци.

СнимкаНије случајно што се овај устанак оцењује као врхунац у борби македонских Бугара против одлука Берлинског конгреса, истакла је Красимира Александрова, директор Националне библиотеке. Премда и није успео да испуни своје циљеве, устанак је постао прелудијум у епске борбе македонских Бугара начелу са Унутрашњом Македонско-Једренском организацијом (ВМОРО) за  национално ослобођење и припајање слободној Бугарској. Он је један од устанака за национално осамостаљење који је најдуже трајао – обухвата период од октобра 1878. до краја маја 1879. године”.

Кресненско-Разлошки устанак без сумње је био надахнут првим корацима у изградњи слободне бугарске државе – Кнежевине Бугарске (на територији данашње северне Бугарске и Софијске области). Бугари у Пиринској Македонији су видели како се ствара једна нова бугарска држава – у духу европских традиција, у којој се гарантује поштовање људских права. Они су међутим морали да сачекају још 33 године, када је као резултат великих победа у Првом Балканском рату, којима је бугарски народ опет задивио Европу, слобода засијала и у Пиринској Македонији.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС

Више из ове категориjе

Настављају се археолошка ископавања на локалитету Трапезица

Три екипе археолога почињу ископавања на тврђави Трапезица у Великом Трнову. Финансијска средства за њих у износу од 38.000 лева обезбедило је Министарство културе. Проф. Константин Тотев из филијале Националног института са музејем при БАН у..

објављено 19.8.18. 09.15

Тајне софијског стамбеног насеља Лозенец

„Неки га упоређују са париским Монмартром, а мене подсећа на четврт Мала Страна у Прагу. Ако неко жели да странца у Софији упозна са историјом бугарске уметности и књижевности с почетка ХХ века, може га прошетати малим улицама у доњем делу насеља..

објављено 16.8.18. 14.53

Празник Успења Пресвете Богородице – највољенији летњи празник у Бугарској

Успење Пресвете Богородице је један од 12 највећих празника у години, а Бугарска православна црква га увек прославља 15. августа (28. августа по грегоријанском календару). Ово је највећи празник установљен у част Пресвете Божије мајке. Успење..

објављено 15.8.18. 12.30