Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска међу лидерима у коришћењу обновљиве енергије у ЕУ

Пошто је надмашила норму коришћења обновљиве енергије, Бугарска припрема и нормализацију њене цене

БНР Новини
Фотографија: eu2018bg.bg

Недавно је Евростат потврдио да Бугарска не само што је достигла, већ и премашила циљеве стратегије "Европа 2020" у погледу националне потрошње струје из обновљивих извора енергије (ОИЕ). Код планираних 16 процената, удео обновљиве струје у потрошњи за 2016. г. износи 18,8 одсто, што је двоструки раст у задњих 12 година. Највећи је удео добијен из чврстог отпада и биогорива (око 8 одсто), а најмањи део чини  геотермална енергија (око 0,2 одсто), соларна енергија (0,8 одсто) и енергија ветра (0,7 одсто). Поред Бугарске остале земље које су надмашиле циљ по том показатељу су Чешка, Данска, Естонија, Хрватска, Италија, Литванија, Мађарска, Румунија, Финска и Шведска. Највећи је удео обновљиве енергије у Шведској (53,5%), Финској (38%), Летонији (37%), Аустрији (33% ) и Данској (32%). У стратегији ЕУ је зацртан циљ да до  2020. г. удео обновљиве енергије у крајњој потрошњи достигне 20 одсто, а до 2030. г – најмање 27 процената.

Међутим тај велики раст производње струје од обновљивих извора енергије не радује нарочито Бугаре, а разлог је висока цена. Због тога је већ прошле године влада најавила намеру да предложи измене Закона о енергетици којима би се укинула накнада за повлашћене произвођаче ОИЕ коју власници предузећа и домаћинства одавно оспоравају. Под претњом од протеста послодаваца, заказаног за 28. фебруар због поскупљења струје на слободном тржишту, парламент се ангажовао да изгласа измене Закона о енергетици, захваљујући којима ће од 1. јула 2018. г. све електране које производе струју из ОИЕ, когенерације, термоелектране у саставу предузећа и топлификације  укупне инсталисане снаге изнад 5 мегавата морати да продају своју струју искључиво на енергетској берзи. Разлика између остварене берзанске цене и преференцијалних тарифа које одређује Регулаторна комисија за енергетику и водопривреду плаћа ће се из Фонда за сигурност електроенергетског система. Идеја се састоји у томе да потрошачи рањиви на повећање цене струје буду заштићени помоћу за њих преференцијалне тарифе струје која ће важити за одређени обим потрошње. Задатак није лако остварити због неопходности да либерализацији тржишта струје претходе неке коначне анализе Светске банке као и усаглашавање модела либерализације са ЕК. Угрожених потрошача у Бугарској је око 1,1 милион и да би они били у стању да плаћају рачуне по новим, већим ценама, биће потребно да се износ  повластица за струју повећа са садашњих 45 млн евра на 70 млн евра годишње. Мора се указати и на једну околност, која ће погодовати решавању тог проблема, наиме да ће цена струје из ОИЕ и даље бити у паду. У последње две и по године струја из ОИЕ је појефтинила за око 50 процената због све мањих трошкова за инсталисање опреме. Како ће се ситуација по том питању развијати на бугарском терену видећемо после 1. јула о.г. када ће ступити на снагу измене Закона о енергетици.

Саставио: Стоимен Павлов

Превод: Ана Андрејева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарско-српска трговинска размена у сталном порасту

Билатерална сарадња са Бугарском у претходних десет година је континуирано расла, досежући износ од 1,8 милијарди евра у 2023. години, показују подаци Министарства унутрашње и спољне трговине Србије. „Реализација заједничких пројеката, посебно у области..

објављено 17.5.24. 10.50

Прелазна влада за убрзану изградњу нових нуклеарних капацитета и Вертикалног гасног коридора

Међувладине радне групе радиће на убрзању пројеката изградње нових нуклеарних капацитета у НЕ „Козлодуј“ и Вертикалног гасног коридора, саопштила је прес служба Владе Бугарске. Групе су формиране одлуком привременог премијера Димитра Главчева...

објављено 16.5.24. 13.54

Економија која пати од недостатка кадрова има огромну резерву незапослених

На тржишту рада у Бугарској има више од милион неактивних особа које не студирају, не раде и нису пријављене на биро за запошљавање. Ова „армија” представља огроман неискоришћен радни потенцијал, нагласио је директор Агенције за запошљавање Смилен Валов...

објављено 16.5.24. 09.02