Хубен Черкелов осмишљава прошлост и савременост помоћу старих слика и новчаница

До 11. марта у Софији се може видети изложба Хубена Черкелова – бугарског сликара који ради у САД. На њој први пут од 18 година наовамо он представља свој рад на бугарском тлу. Изложба је под патронатом шефа бугарске дипломатије Екатерине Захаријеве, а њен домаћин је Музеј савремене уметности – Софијски арсенал при Националној галерији ликовних уметности.

Изложба се приређује под насловом „Имање” који садржи богати подтекст - сликар има у виду различити смисао ове речи на бугарском језику у зависности од нагласка – „власништво, посед” и „благо”. Али сваки смисао одлично паше њеној садржини. Хубен Черкелов представља платна на којима су интерпретације слика великих бугарских мајстора кичице као што су Мрквичка, Антон Митов, Јарослав Вешин, Иван Милев, приказаних на старим новчаницама. Логично смо сликару поставили питање да ли га тај новац инспирише као уметност, а он је одговорио: „Не толико као уметност колико као симбол вере у вредност ствари”. Више о његовом односу према прошлости и према сликама великих бугарских мајстора: „Оне се налазе на бугарским новчаницама. То је за мене било важно, не сама дела. Али су решили почетком 20. века, најопштије речено, да се њихова дела нађу на новчаницама. Ја сам те слике „узео“ са новчаница и приказујем их поново као слике.”

„100 лева”. По мотивима слике „Група сељака у куповини у Софији” Антона Митова. Новчаница је штампана у Braddbury, Wilkinson&Co, Лондон, 1925.
Слава Иванова, директор Националне галерије, подсећа да је 2018. проглашена Европском годином културне баштине.

Тачно је да изложба „Имање” има однос и према том аспекту очувања културног наслеђа. Пре свега рекла бих према аспекту осмишљавања, јер, чини ми се да је Хубен на тим висинама. Он на свој начин истражује свој пут и мени је лично драго што нас је овде изненадио изложбом која свакако има однос према бугарском културном наслеђу. Неке од слика које ће посетиоци видети, у ствари, нису само слике са новчаница већ дела од којих су нека власништво Националне галерије ликовних уметности. Зато је контекст те изложбе веома богат, веома широк и има више пластова.

„500 лева”. По мотивима слике „Орачи” Јарослава Вешина. Новчаница је штампана у Wilkinson&Co, Лондон, 1925.
У поздравној поруци у име министра Захаријеве се каже: „Важно је то да се ова изложба приређује управо за време бугарског председавања Саветом ЕУ , јер преко оваквих догађаја можемо да покажемо другачије лице Бугарске. Ово лице нас тера да будемо поносни. Оно не само што чува него и промовише најважније поруке наше земље, а то су да су Бугари талентовани, трудољубиви и дају свој допринос култури и уметности у Европи и свету.”

Користећи ове новчанице на којима су приказана уметничка дела која су 20. година ХХ века представљала савремену уметност Хубен Черкелов баца поглед на прошлост – каже историчар уметности Надежда Џакова, кустос изложбе. Она су некада имала велики значај а ево сада видимо да су и данас присутна у историји уметности. Тако да сликар поставља веома важно питање: где је савремена уметност, да ли је она део наше историје и каква је њена будућност.

„200 лева”. По мотивима слике „Отац Пајсије” Ивана Мрквичке. Новчаница је штампана у Thomas de la Rue&Co, Лондон, 1929.
Хубен Черкелов је рођен 1970. године у Крџалију. После 2000. године живи и ради у Њујорку. Према стручњацима, његова дела представљају изванредну комбинацију бугарских традиција и америчког поп арта. По његовим речима, преокупиран је послом, али већ тежи да се чешће враћа у Бугарску: „Сада сам почео да чешће долазим – бар једном годишње. Надам се да ћу следећи пут имати више времена и за путовање по земљи. ”.

Следећи пројекат сликара је насловљен „120 лица“, али Хубен Черкелов за сада нам не открива појединости.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: sofiaarsenal-mca.org

Више из ове категориjе

Спектакуларни шоу са 1500 уметника ставља почетак програма „Пловдив – европска престоница културе 2019”

У току годину дана Пловдив ће прелиставати књигу летописа која   обухвата његову вековну историју. И ма да корени града сежу осам миленијума уназад, на давне  догађаје и овековечене традиције ће се гледати и из угла будућности. Програм..

објављено 14.11.18. 14.04

Галерија “Лоранъ” представља ране цртеже и графике Димитра Казакова – Нерона

Ексцентричан, својствен, чудан, само су неке од етикета које су му залепили, а он је речи рођене у ћутњи преточио у ликове и боје. И упркос томе што је мало коме дозволио да завири у његов интимни свет, у уметности је увек био искрен и ослобођен...

објављено 13.11.18. 13.45

Споменик културе у Великом Трнову – следећа зграда коју спасава приватни инвеститор

Хотел “Цар Борис” у Великом Трнову ће бити издигнут из расула и рестауриран средствима америчког милионера и филантропа Едмонда Бека. Већ дужи временски период зграда је руинирана и запуштена иако је 1980. г. проглашена спомеником културе...

објављено 11.11.18. 13.55