Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Навршава се 145 година од смрти Васила Левског

Фотографија: БГНЕС

19. фебруара Бугарска одаје пошту Василу Левском. Апостол слободе обешен је 18. фебруара 1873. године у Софији након што су га издали а Османлије су га осудиле на смрт вешањем. Левски је основао велику мрежу револуционарних комитета чији је главни задатак био да организује устанак за независност Бугарске од Османског царства. Он је највољенији бугарски национални херој, надалеко познат по својој храбрости, спретности и сналажљивости. Дуге године су га Турци тражили због чега су га звали „џин гиби,“ тј. „неухватљиви.“ 19. фебруара се низом активности широм земље одаје почаст овом великом револуционару и борцу за слободу. А државни и политички врх се окупља испред споменика Левском у центру данашње Софије где је некада био обешен. Последњих година све више обичних људи посећује споменик Василу Левском у Софији или у другим местима везаним за борбу за независност и дело овог великог сина Бугарске.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Нове технологије дочаравају битку код Тутракана

На војном гробљу код Тутракана отворио је врата иновативни музејски објекат – меморијал "Тутраканска епопеја – 1916". Он се налази у музејско-изложбеној згради која је подигнута специјално у ту сврху, а укључује низ нових технологија које..

објављено 23.4.24. 11.15

Васкршња радионица шарања јаја у Пазарџику

Традиционална Васкршња радионица шарања јаја одржаће се између 23. и 26. априла у Регионалном историјском музеју – Пазарџик. Стручњаци из Етнографског одељења музеја показаће традиционалне технике и начине шарања васкршњих јаја, који су типични за овај..

објављено 23.4.24. 07.35
„Летећа чета

Странци у "Летећој чети" Георгија Бенковског

Васил Левски, који је створио унутрашњу организацију за ослобођење Бугарске, је први приликом формирања револуционарних комитета на бугарском тлу укључио у њих странце, који раде у "Источној железници" барона Морица Хирша. На темељу његове..

објављено 22.4.24. 10.20