Град Видин је настао у 3. веку пре нове ере као келтско насеље под именом Дунонија. Римљани су га освојили у 1. веку и назвали га Бононија. У средњем веку, већ под називом Бдин, насеље је ушло у састав Бугарске још на самом почетку, када ју је основао кан Аспарух (681-701). Данас овај подунавски град чува културно и историјско наслеђе које нам открива како су нашу преци живели у римско доба, у бугарском средњевековљу, периоду Османског царства и у годинама после ослобођења Бугарске од Османлија. Наш водич кроз град је Волен Антов. Обилазак нам почиње од амблематске за овај град тврђаве „Баба Вида.“

Ово је најбоље очувана средњевековна тврђава у Бугарској. Нема друге тврђаве на територији данашње Бугарске која је толико добро очувана у свом првобитном облику из 14. века. Поред тога, одавде се отвара леп поглед на реку Дунав, прича Волен.

С тог места крећемо према Дунавском парку где се налази неколико амблематских за Видин зграда.

Међу њима су зграда Видинске митрополије, стара турска пошта и џамија коју је подигао управник Видинског пашалука Осман Пазваноглу (1793-1807), који је био на челу одметника од централне власти и водио самосталну политику.

Ово је једина џамија на свету која уместо полумесеца има окренуто срце, вероватно као израз љубави Пазваноглуа према својој породици. Друга такође занимљива зграда у Дунавском парку је синагога, рекао је наш водич.

Синагога датира из краја 19. века. У то време је у граду живела велика јеврејска заједница. Након Другог светског рата већина те заједнице напустила је град Видин. Тужна је судбина синагоге која је друга по величини после оне у главном граду Бугарске. На кратко су је користили као складиште након чега је препуштена забораву. Али данас има наде за будућност синагоге. И пошто ју је недавно јеврејска заједница у Бугарској предала општини, она ће моћи да аплицира за пројекте обнове.

Стамбул капија – главна капија Видинске тврђаве

Маузолеj екзарха Антима Првог и катедрала Светог Димитрија Солунског

Град је одржавао везе с Млетачком републиком, каже Волен. И данас у граду постоји место које се зове Млетачко складиште (Венецијански склад).

Реч је о подземним просторијама које се налазе близу тврђаве „Баба Вида.“ Вода није продирала у ове просторије тако да је роба складиштена на сувом.

Гроб Османа Пазваноглуа

Да је град одржавао односе са земљама из централне и западне Европе потврђује и архитектура Видина. Посебно крајем 19. и почетком 20. века Видин је важио за један од градова који су први донели европску архитектуру у данашњу Бугарску. Путујући уздуж и попреко по Европи трговци су преузели многе идеје и тако се у граду обликовала архитектура која је представљала имитацију западноевропске архитектуре из тог доба, објашњава Волен Антов.

Волен Антов

Данас сви говоре о Видину као о најсиромашнијем крају у оквиру ЕУ. То не можемо порећи, али такав однос шкоди граду. А то никако не сме бити главна карактеристика града. Видин је град који чува дух прошлих времена што га чини једном веома атрактивном дестинацијом, рекао је Волен Антов.