Кроз стицање статуса „дивљих животиња“ бугарско-холандски пројекат покушава да обнови популацију дивљих коња у Родопима

Од неколико година више десетина коња слободно трчи источним Родопима. Лепе животиње које припадају раси коник представљају савремену варијанту древног тарпана који је лутао по степама Евроазије. Ова животиња је позната и под именом евроазијски дивљи коњ. Та стара раса коначно је изумрла на територији Европе у 19. столећу. Сада око 70 коника живи на слободи у источним Родопима, у месту Бојник недалеко од напуштеног села Сбор захваљујући раду бугарско-холандског тима који од неколико година ради на обнови дивље природе у тој бугарској планини.

Снимка
Интродукција и расељавање коња пољске расе коник у Бугарској почели су извођењем пољског пројекта о обнови популације коња сличних тарпанима, покренутог у тој земљи 1936. г. Укупни број коња те расе у свету тренутно је око 4.000, а половина њих живи у Холандији. 2011. г. први пут је у Бугарску увезено 12 пољских коњика и пуштено у природу на територији источних Родопа. Због добрих резултата интродукције животиња две године касније овде је насељена нова група од 40 грла. Сви су се они већ у потпуности прилагодили животу у природи, преживљавају у врућем сувом лету, мразовитим и љутим зимама и чак одолевају нападима месождера.

Снимка
Експерти за екологију из Холандије предлажу да овим коњима буде одобрен званичан статус дивљих животиња Тиме Бугарска може постати прва земља која даје статус „дивљих животиња“ коњима у природи. Крајем фебруара ове године први пут је пред публиком на Биолошком факултету у Софији приказан филм о животу дивљих коња у Родопима. У свом јавном предавању холандски експерт за екологију Франк Зандеринк из холандске фондације ARK Natuurontwikkeling је навео је користи од дивљих коња за природу и људе:

Снимка
Скоро свима је добро познато да у Северној Америци и Африци слободно пасу огромна стада дивљих животиња. Оно што често заборављамо је да је некада тако било и у Европи. У природи овде су живели бизони, јелени. А оно што не смемо заборавити је да све те животиње играју различиту улогу у одржавању екосистема. Нестанком пре више од сто година, дивље животиње више нису могле да доприносе екосистему. Већина животињских врста у ствари није у потпуности изумрла, јер су их фармери припитомљавали и користили као стоку. Данас није их лако вратити на њихова аутохтона станишта, тим више што су велике пољопривредне површне претворене у градске зоне. Ми у Холандији смо размишљали која раса коња може бити погодна за реинтродукцију и определили се за пољску расу коњик, па смо увезли такве коње у Холандију. 2009. г. почели смо рад на пројекту за Бугарску под насловом „Ново трачанско злато“ и допремили прве коње у источне Родопе.

Снимка
То је исправан начин за одржавање равнотеже. Када нема биљоједа, крошње дрвећа се заплићу, трава расте превисока. Коњи имају важну улогу у одржавању екосистемских веза између гмизаваца, инсеката, птица и свих врста шумских обитавалаца. Доказано је да се биљоједи не конкуришу. Што је више биљоједа, то се више повећава површина под травом. Подручје Родопа обезбеђује довољно хране и воде коњима и они се лако прилагођавају животним условима у тој планини.

Снимка
Бугарски и холандски експерти за екологију настоје да коњи расе коник стекну статус „дивљих животиња“ и да буду законски признати као врста која живи у дивљој природи Бугарске. Разлог је тај да ако немају такав статус, они ће бити третирани као стока што значи да их редовно треба прегледавати ветеринар, вакцинирати, обележити жигом, а то је сувишно, јер ти коњи могу живети слободно, без присуства човека у близини.

Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: statuswild.eu

Више из ове категориjе

Први кораци латино музике у Бугарској и „Салса доктори“

У доба социјализма путовања у земље ван социјалистичког табора била су привилегија малобројних срећника. Али је у Софији била једна четврт, Студентски град, који је био попут малог Лондона – на његовим улицама се могао чути говор из блиских и..

објављено 11.12.18. 08.35
Красимир Каракачанов Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Скопље: Изјава Красимира Каракачанова идеалан повод за непријатељство – ми желимо пријатељство Изјава бугарског вицепремијера Красимира Каракачанова представља одличну прилику за сличан контра одговор и стварање негативног расположења које..

објављено 10.12.18. 15.28

Мањак младих осуђује занате на изумирање

Бугари су одувек имали смисао за лепоту и ма да су најчешће живели веома скромно, у својој свакодневици су употребљавали многе лепе предмете наслеђене од предака, својеручно израђене или дело неког самоуког мајстора. Жене су се са своје стране..

објављено 10.12.18. 08.45