Кроз стицање статуса „дивљих животиња“ бугарско-холандски пројекат покушава да обнови популацију дивљих коња у Родопима

Од неколико година више десетина коња слободно трчи источним Родопима. Лепе животиње које припадају раси коњик представљају савремену варијанту древног тарпана који је лутао по степама Евроазије. Ова животиња је позната и под именом евроазијски дивљи коњ. Та стара раса коначно је изумрла на територији Европе у 19. столећу. Сада око 70 коњика живи на слободи у источним Родопима, у месту Бојник недалеко од напуштеног села Сбор захваљујући раду бугарско-холандског тима који од неколико година ради на обнови дивље природе у тој бугарској планини.

Снимка
Интродукција и расељавање коња пољске расе коњик у Бугарској почели су извођењем пољског пројекта о обнови популације коња сличних тарпанима, покренутог у тој земљи 1936. г. Укупни број коња те расе у свету тренутно је око 4.000, а половина њих живи у Холандији. 2011. г. први пут је у Бугарску увезено 12 пољских коњика и пуштено у природу на територији источних Родопа. Због добрих резултата интродукције животиња две године касније овде је насељена нова група од 40 грла. Сви су се они већ у потпуности прилагодили животу у природи, преживљавају у врућем сувом лету, мразовитим и љутим зимама и чак одолевају нападима месождера.

Снимка
Експерти за екологију из Холандије предлажу да овим коњима буде одобрен званичан статус дивљих животиња Тиме Бугарска може постати прва земља која даје статус „дивљих животиња“ коњима у природи. Крајем фебруара ове године први пут је пред публиком на Биолошком факултету у Софији приказан филм о животу дивљих коња у Родопима. У свом јавном предавању холандски експерт за екологију Франк Зандеринк из холандске фондације ARK Natuurontwikkeling је навео је користи од дивљих коња за природу и људе:

Снимка
Скоро свима је добро познато да у Северној Америци и Африци слободно пасу огромна стада дивљих животиња. Оно што често заборављамо је да је некада тако било и у Европи. У природи овде су живели бизони, јелени. А оно што не смемо заборавити је да све те животиње играју различиту улогу у одржавању екосистема. Нестанком пре више од сто година, дивље животиње више нису могле да доприносе екосистему. Већина животињских врста у ствари није у потпуности изумрла, јер су их фармери припитомљавали и користили као стоку. Данас није их лако вратити на њихова аутохтона станишта, тим више што су велике пољопривредне површне претворене у градске зоне. Ми у Холандији смо размишљали која раса коња може бити погодна за реинтродукцију и определили се за пољску расу коњик, па смо увезли такве коње у Холандију. 2009. г. почели смо рад на пројекту за Бугарску под насловом „Ново трачанско злато“ и допремили прве коње у источне Родопе.

Снимка
То је исправан начин за одржавање равнотеже. Када нема биљоједа, крошње дрвећа се заплићу, трава расте превисока. Коњи имају важну улогу у одржавању екосистемских веза између гмизаваца, инсеката, птица и свих врста шумских обитавалаца. Доказано је да се биљоједи не конкуришу. Што је више биљоједа, то се више повећава површина под травом. Подручје Родопа обезбеђује довољно хране и воде коњима и они се лако прилагођавају животним условима у тој планини.

Снимка
Бугарски и холандски експерти за екологију настоје да коњи расе коњик стекну статус „дивљих животиња“ и да буду законски признати као врста која живи у дивљој природи Бугарске. Разлог је тај да ако немају такав статус, они ће бити третирани као стока што значи да их редовно треба прегледавати ветеринар, вакцинирати, обележити жигом, а то је сувишно, јер ти коњи могу живети слободно, без присуства човека у близини.

Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: statuswild.eu

Више из ове категориjе

Дан донатора у Националном музеју „Земља и људи”

Национални музеј „Земља и људи” у Софији утемељен је 1986. године захваљујући издашним донацијама 90 домаћих и страних научника, интелектуалаца, колекционара као и 65 институција и компанија. Почеци ове институције су стављени годину дана раније, када је..

објављено 19.6.18. 15.00

„Паметни” изуми чуваће нас од прљавог ваздуха

Док загађујемо планету и затварамо очи пред неодговорним понашањем људи ми као да заборављамо да уништавамо саме себе. Данас све више људи умире од болести узрокованих токсичним ваздухом који дишемо у великим градовима, док други пате од алергија,..

објављено 19.6.18. 12.14
Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Неки поздрављају а други оспоравају договор о имену Македоније Министри спољних послова Грчке и Македоније Никос Козијас и Никола Димитров потписали су договор о промени имена Бивше Југословенске Републике Македоније у Републику..

објављено 18.6.18. 14.52