Празник Вaскрсења враћа нам веру и наду да је један бољи свет могућ

Данас прослављамо Ускрс! Васкрсење Христово или Пасха (на хебрејском „прелазак“ – преко Црвеног мора и долазак у обећану земљу) јесте највећи празник православних хришћана, који се још зове и празник свих празника. Хришћани га држе као најзначајнији догађај у историји људског рода. Тог дана се слави васкрснуће Божјег сина из мртвих. Он је својом смрћу искупио све наше грехе и даровао нам наду у живот и после смрти.

Широм Бугарске у ноћи Васкрсења православне цркве су пуне верника који у руци носе свећу, симбол вере и наде у вечни живот.Када свештеник објави прославу Христовог Васкрсења и изнесе из цркве упаљену свећу, од ње сви присутни пале своје свеће и носе их кући. Ускрс се слави три дана – од недеље до уторка. У тим данима верници се смерно и покајнички моле како би добили благослов и спасење својих душа.

Снимка

Посебно свечана је литургија у недељном јутру на Ускрс. Светло Христово васкрснуће је ликовање и утврђивање наше хришћанске вере. Тог су дана цркве богато украшене, верници су обукли одећу за свечане прилике. „Миром се Господу помолимо...“ – тако почиње Ускршња Божја служба. Доц. Костадин Нушев – предавач на Богословском факултету Софијског универзитета „Св. Кл. Охридски“ каже да права вера уједињује људе, док она која је лажна и лицемерна води до спорова и подела:

Костадин НушевСви симболи, целокупан духовни доживљај, богослужење и молитва означавају победу живота над смрћу. Уједно празнујемо човеково препорађање крвљу Господа Исуса Христа. Славимо његово ново достојанство и радујемо се пуновредном животу. Зато су наши претходници у доба бугарског Препорода изабрали управо тај празник да би обележили препород бугарске нације и обнављање достојанства Бугарске православне цркве, а то је чин који се догодио у бугарској цркви Светог Стефана у Цариграду. На историјском, духовном и културном плану видимо колико је важан тај главни догађај у хришћанству и симболика коју носи у себи. Ми, Бугари као хришћани, наследници смо духовне традиције која је везана за веру. Без обзира колико смо одани цркви и вери, до које се мере држимо црквеног канона, сви уживамо у свечаном слављењу једнодушности и суделовања. Ова празнична атмосфера оставља неизбрисив траг у свести деце. Тако се са генерације на генерацију преноси традиција вере и учешћа у богослужењу. Хришћанска вера је вера у васкрслог Христа. Она улива духовну снагу сваком појединцу. „Ако Христос није устао, узалуд је вера наша“. Тим речима свети апостол Павле у посланици Коринћанима поставља Васкрсење Христово у сам темељ хришћанске вере. Без васкрсења нема ни спасења ни искупљења грехова ни вечног живота. Данас су многи људи удаљени од цркве, од духовног живота и мистичких доживљаја. Па ипак на један или други начин ми смо с тим духовним смислом бивствовања повезани јер је ова вера из основа променила поглед људи на свет. Васкрсење Христово је угаони камен хришћанске културе и целокупне наше цивилизације.

Снимка

Уочи највећег хришћанског благдана Бугарска православна црква се обратила трома главним духовним стожерима – породици, цркви и школи и поручила да удруже напоре и суделују у истинском духовном образовању подмлатка како би деца расла у безбеднијем, у духовном смислу, окружењу, рекао је такође доц. Нушев. „Радује нас чињеница што се све више младих родитеља са својом децом окрећу вери и цркви, поштују традиције јер су свесни духовне подршке коју им даје вера.”


Превод: Ана Андрејева

Фотографиje: БГНЕС

Више из ове категориjе

140 година од озакоњења заставе Бугарске

Национална застава Републике Бугарске је тробојна са хоризонталним пољима одозго на доле: беле, зелене и црвене боје – наведено је у чл. 15 Закона о државном печату и националној застави Републике Бугарске. Избор боја и њихов редослед везани су..

објављено 26.3.19. 15.35

Благовести – празник почетка нашег спасења

Благовести је један од 12. Господских и Богородичних празника који Бугарска православна црква сваке године обележава 25. марта. Празник славимо у знак сећања на благу вест коју је, према црквеном учењу, арханђел Гаврило објавио Богородици да ће..

објављено 25.3.19. 13.22

Музеј кућа Лајоша Кошута у Шумену – споменик бугарско-мађарском пријатељству

15. марта 1848. године избила је Мађарска револуција за независност, један од најзначајнијих догађаја из новије историје Европе. Из тог разлога на тај дан Мађарска обележава свој национални празник. Револуција је завршена 4. октобра 1849...

објављено 15.3.19. 15.43