Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Тракијски оркестри посвећују концерт акад. Петку Радеву

БНР Новини
Фотографија: архива

У знак захвалности и признања човеку, учитељу и музичару Петку Радеву, који нас је напустио пре пар месеци, његови пријатељи и колеге су у сарадњи с Општином Чирпан организовали концерт који ће се одржати 13. априла са почетком у 17.30 часова. Повод за концерт је прослава 85 година од рођења славног уметника. На концерту ће наступити оркестри „Канарите,“ „Славјани,“ „Конушенска група.“

Мало је музичара који су током свог живота стекли толико признања и похвала како у области симфонијске, тако и народне музике. Професионални пут светски познатог кларинетисте Петка Радева је међу ретким примерима за то. Радев је заслужан и за повећање угледа народних извођача. Помагао им је у трагању за новим песмама, учио их је да чувају чистоту тракијског стила извођења, те да се придржавају звука старих кларинетиста. Годинама је био пожељан и радо виђен гост на прославама фолклорних празника, саборима и надсвиравањима у Тракији.

Петко Радев је рођен у селу Свобода код Чирпана. Жицу за музику је наследио од оца и од малих ногу је почео свирати на његовом кларинету. Љубав према свадбарској музици букнула је након што је чуо Првомајску групу и њеног кларинетисту Стојча Кузмова. И пошто је био категоричан у својој одлуци да се посвети омиљеном инструменту уписао је Музичку школу у Софији, касније и Националну музичку академију „Панчо Владигеров“ у класи проф. Саве Димитрова. Још за време студирања (1957) освојио је прву награду на Међународном такмичењу извођача на дувачким инструментима у Женеви. Радио је као први кларинетиста у водећим симфонијским оркестрима – Симфонијском оркестру Бугарског националног радија, Софијској филхармонији. 11 година је био солиста и оркестрант Миланске скале. Свирао је под диригентском палицом Клаудија Абада, Рикарда Мутија, Ленарда Барнстејна и др. Али је увек налазио времена да се посвети омиљеној музици из Тракијског краја. Формирао је оркестар који је изводио аранжмане и обраде кола, рученица и песама које је сам радио. Његове аранжмане изводили су славни народни певачи као што су Пенка Павлова, Грујчо Дочев и други. Петко Радев се бавио и педагошким радом као професор кларинета на музичким академијама у Софији и Пловдиву. Многи његови ученици су се угледали на њега и такође су почели свирати музику оба жанра.

Ево шта је Никола Илијев, руководилац „Конушенске групе,“ ученик и пријатељ истакнутог бугарског кларинетисте рекао о њему:

Мој читав стваралачки пут је повезан с Петком Радевим. Био сам ученик у Садову када сам почео свирати на кларинету. Чуо сам на радију снимке његових извођења и толико сам се одушевио да сам хтео да га имитирам. Поред сјајне технике, његов инструмент има невероватан звук. Пошто је чуо за мене, дошао је у школу у Садову и тражио да му свирам. Тако смо се упознали и спријатељили. Рекао ми је да треба да учим музику и унапредим своје знање и вештине. Уписао сам Музичку школу у Пловдиву, затим и конзерваторијум у Софији, под његовим руководством. Био ми је учитељ не само у музици, већ и у животу. Говорио ми је како треба да постоји колегијалност, али и пријатељско одмеравање снага, као и да човек треба да стално учи како би проширио своје знање о музици. Петко Радев ми је поклонио и инструмент.

Дакле, не могу речима да опишем ову дивну особу. Веома ми је жао што није више с нама… Синови су ми завршили Академију у Софији у његовој класи. Саветовао ме је да се клоним бесмислених и измишљених ствари у композицијама. Боље је да уместо пет кола компонујеш једно, али да се оно запамти. Човек се не сме удаљити од свог родног краја пошто музика коју ствара је одраз његове душе. То су биле најдрагоценији савети и препоруке мог учитеља.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Мартеница или родопска бајница – симбол наде у бољу будућност

Један од симбола Бугарске је мартеница за коју се верује да највљује пролеће и тера таму. Сваког првог марта, чак и када су далеко од отаџбине, Бугари својим рођацима и пријатељима дарују упредене беле и црвене нити, упућујући им жеље за здравље и..

објављено 1.3.24. 05.30

У селу Гостилица биће реконструисан народни обичај посвећен плодности

Дан након Светог Трифуна, празника виноградара и винара, чланови аматерског фолклорног ансамбла из локалног читалишта у дрјановском селу Гостилица реконструисаће народни обичај познат као „јалова понуда“. Ради се о празнику који обилује елементима спектакла..

објављено 15.2.24. 07.55

Вила се лоза винова…

Да је традиција гајења винове лозе и производње вина на подручју данашње Бугарске вишевековна потврђују не само квалитетна домаћа вина, већ и празници у част бога Диониса, као и дан Светог Трифуна, у народу познатог и под именом Трифун..

објављено 14.2.24. 10.15