Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

93 године од атентата на цркву Св. Недеље у Софији – најкрвавијег терористичког чина у бугарској историји

БНР Новини
Фотографија: БТА

16. априла 1925. године почињен је најкрвавији терористички чин у нашој историји – атентат на катедралу Св. Недеље у Софији. Организатор је Ултралевичарско крило Бугарске комунистичке партије /БКП/ која је после 1923. године одлуком суда забрањена. Њени активисти настављају да развијају илегалну активност а по налогу Коминтерне забрани узвраћају насиљем. План атентата предвиђа, као прво, убиство високог функционера чије би опело у цркви Св. Недеље окупило политичку и војну елиту, да би експлозија имала што већи могући ефекат. Сматра се да ће тако власт бити обезглављена, у земљи ће се створити критична ситуација од које би корист могла имати комунистичка партија.

Убијено је преко 150 људи а више од 500 је повређено. Касније је од задобијених повреда преминуло још људи и тако број жртава терористичког напада премашује 200. Пуком случајношћу сви чланови владе су се спасили задобивши само лаке телесне повреде. Цар Борис III није у био у цркви. Два дана пре критичног датума организован је терористички напад на њега у превоју Арабаконак /у околини Ботевграда/ из ког се он срећом извукао али је 16. априла 1925. /на дан атентата на цркву Св. Недеље/ присуствовао сахрани својих сапутника. На тај црни дан Бугарска је остала без пуно истакнутих и достојних личности. Живот је изгубило 12 генерала, 15 пуковника, 7 потпуковника, 3 мајора, 9 капетана, 3 народна посланика, велики број недужних грађана укључујући и децу.

Снимка

Међу жртвама је Недјалко Колушев – један од наших одлично припремљених дипломата с почетка XX века, човек који је у себи носио дух из Националног препорода Бугарске и који се посветио великој националној ствари - уједињењу и укључивању у пределе бугарске државе свих територија на којима живи бугарско становништво.

„Године 1903. предузима путовања у Албанију, показује интересовање за Албански ослободилачки покрет, 1906. постављен је за бугарског представника у црногорској престоници Цетињу – објашњава др Илијана Илијева, аутор монографије под насловом „Албанско питање у очима бугарских дипломата (1908-1912)“ и истраживач дипломатског рада др Недјалка Колушева.

Снимка„Он је препородитељ и у себи носи дух нашег Националног препорода. Сматра да је ова граница од 400-450 километара између бугарског и албанског народа веома важна, да са Албанцима никада нисмо имали несугласице, да су они добро расположени према Бугарима , као и да се све то може користити у интересу бугарске националне ствари. Стално путује, одржава везе са њиховим „шефовима”, како их назива у својим извештајима – познатим Албанцима вођама кланова, образованим људима који путују по Европи. Створио је везе које, по мом мишљењу, није успео да створи ниједан други наш дипломата” – каже др Илијана Илијева.

Жеља др Колушева је била да се енергија Албанског ослободилачког покрета искористи у корист бугарских националних интереса у Македонији. Стално је радио за стварање услова за активну сарадњу између Бугара и Албанаца. Међутим, Бугарска остаје у улози пасивног посматрача процеса на албанском тлу. По мишљењу др Илијеве, овај пасивни и контемплативни став бугарских влада условљен је и полази од нашег државног интереса.

Нажалост, после 16. априла 1925. године личност посвећеног дипломате Недјалка Колушева тоне у заборав. Монографија др Илијане Илијеве представља његов неуморан рад који и у нашим данима може да послужи као промер истинске посвећености дипломатском раду.


Превод: Албена Џерманова

Фотографије: архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Демонски коњаник Свети Тодор

„У великом делу северне Бугарске коњаника Светог Тодора доживљавају као демонски лик. Верује се да је посећивао у то време забрањена села неудатих девојака, претварајући се да је млад момак, али са цртама карактеристичним за створења са другог света (без..

објављено 23.3.24. 11.20

Митрополит Григориј биће чувар упражњеног патријаршијског трона

Свети синод једногласно је изабрао 54-годишњег митрополита врачанског Григорија за мјестобјуститеља трона БПЦ и председника Светог синода. Митрополит Григориј биће одговоран за избор новог патријарха, који би требало да буде организован и одржан у..

објављено 19.3.24. 11.31

Митрополит пловдивски Николај неће бити кандидат за патријарха

Не желим и нећу прихватити да у процедурама, које ће Свети синод Бугарске православне цркве – Бугарске патријаршије спровести у складу са њеним Статутом, будем укључен као кандидат за патријаршијски престо. Ово је на сајту Пловдивске епархије објавио..

објављено 19.3.24. 08.43