Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Бугарска компанија ће се такмичити за награду фонда „Chivas Venture 2018.“

БНР Новини
Фотографија: capital.bg

Предузетници Олга и Ксавје Марсењак већ више година развијају аутсорсинг индустрију код нас, али су прошле године одлучили да се баве социјално одговорним бизнисом. Истражили су постојеће могућности и дошли до идеје о инсектима – испоставило се да су ларве црне муве богат извор протеина те се после обраде могу претворити у сточну храну, надокнађујући на тај начин мањак ресурса хране у пољопривреди.

Према Олги Марсењак компанија NASEKOMO (која је и прва те врсте у Источној Европи) ће радити на решавању два болна проблема:

Снимка

Први је везан за раст количина органског отпада који у процесу саморазградње ствара штетне емисије угљен-диоксида, прича пословна дама. – Други проблем се односи на неопходност пронаћи нове изворе протеина за исхрану све већег становништва планете. У основи наше идеје је чињеница да се ларве црне муве развијају веома брзо, хранећи се органским отпадом, на пример, трулим воћем и поврћем или остацима пивског тропа. Циклус у којем ларве нарасту до 7.000 пута траје око три недеље и тада оне већ садрже много протеина. Тако беланчевине већ подлежу преради и могу да се користе у сточарству и тачније у рибљој индустрији.

Снимка

Црна мува ће се узгајати у фармама где су температура и влажност нешто веће од нормалних у нашим географским пределима. Идеја је да се репродукција мува одвија у једној фабрици, те да се онда јаја достављају у фарме где ће се наставити развој ларви. Управници компаније се надају да ће до средине идуће године отворити прву фабрику – посебно ако се изборе са конкуренцијом осталих 26 финалиста такмичења за социјално ангажоване предузетнике у Амстердаму.

Ако победимо, финансирање ће нам помоћи да брже дођемо до наредне етапе – реч је о аутоматизацији и роботизацији производног процеса, објашњава Олга Марсењак. – Међутим, и без победе ми смо решени да наставимо са овом идејом и поред чињенице да ће нас мањак финансирања мало успорити. Тренутно је коришћење алтернативних протеина од инсеката у Европској унији дозвољено само у рибљој индустрији, али предстоји њихова имплементација и у другим секторима, на пример, у живинарству. Дотле ћемо се сконцентрисати на рибље фарме – то су и наши први потенцијални клијенти. И пошто они већ испољавају интересовање, разговарамо и о пилот-пројектима у склопу којих они могу да пробају наше производе и да виде како они утичу на њихова рибља јата.

Предузеће NASEKOMO ће се развијати као социјална компанија.

Наш пројекат поседује посебан социјални учинак са тачке гледишта животне средине – објашњава Олга Марсењак. – С једне стране, ми ћемо допринети смањењу органског отпада и смањењу токсичних емисија угљен-диоксида и метана. С друге, понудићемо алтернативу садашњем протеину који се користи у рибљим газдинствима а потиче од дивљих риба. На тај начин ћемо смањити њихово коришћење и допринети стабилизацији рибљег фонда у природи.


Превод: Александра Ливен

Фотографије: лична архива


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Бугарска и Јужна Кореја унапређују сарадњу у сектору енергетике

Република Кореја потписаће споразум о сарадњи у циљу унапређења контаката у области енергетике. Договор о томе постигли су министар енергетике Владимир Малинов и амбасадор Републике Кореје у нашој земљи Бе Џенгин. Министарство енергетике подсећа да је..

објављено 10.5.24. 15.19

Скоро половина грађана скептична по питању увођења евра

Скоро половина Бугара, њих 47%, не слаже се с тврдњом да ће улазак земље у зону евра подстаћи развој привреде и побољшати њихов животни стандард. То је показало истраживање које је у периоду 27. април – 9. мај спровела агенција „Маркет линкс“ међу 1.007..

објављено 10.5.24. 10.34

Хипермаркети траже укидање фиксне марже на хлеб

Удружење за савремену трговину, које обједињује већину прехрамбених хипермаркета, позвало је председника Румена Радева да стави вето на нову уредбу о маржи на хлеб. Измене се односе на одређивање максималног ограничења марже од 15% за главне врсте хлеба..

објављено 9.5.24. 18.06