У Бугарској академији наука склапају пријатељски расположене роботе

Фотографија: БГНЕС

То су роботи који брину о људима у беди, помажу деци да превазиђу проблеме у комуникацији, замењују раднике на тешком послу. На институту роботике при Бугарској академији наука имамо шансу да завиримо у будућност да бисмо у нашем усамљеном свету открили верног пријатеља. И како би зајамчио његово пријатељство, човек му је доделио не само свој изглед, него и своја осећања и душу.

Робот „Робко 11“ помаже болесним и старим људима који не могу да сами организују своју свакодневицу.

Снимка
„Тај робот може да укључује видео и аудио системе, да одговара на телефон, да носи воду и млеко од фрижидера, да даје лекове, уопште да помаже
– објашњава проф. Роман Захаријев. – Осим тога његов алгоритам му дозвољава да се приближи човеку, да га дотакне и уколико тај не реагује, да позове хитну помоћ или да се јави његовим рођацима. Робот још може да комуницира, јер његови системи синтезирају бугарски говор – он прича бајке, пева и испуњава звучне команде. Стално има и интернет везу одакле добија разноразну информацију, у том броју и музику. Међутим, између њега и човека ће свакако доћи до појединих психолошких проблема које не можемо мимоићи. И не на последњем месту, робот не спава, спреман је да 24 часа помаже у свим ситуацијама, у свету или мраку он је увек на опрезу.

Два роботића сада су омиљени помоћници деце са посебним захтевима.

Снимка
Снимка„Хуманоидни роботи имају облик људског тела, наравно без потпуне сличности, мада треба да остављају пријатан утисак
– тако о Робију и Роберти прича Александар Крстев. – Уз њихову помоћ помажемо терапију и обуку деце са специфичним потребама. Она интуитивно опонашају своје нове механичке другове. Понављајући покрете робота деца уче делове тела, уче како да одређују правце света, како да препознају боје и облике предмета. Игра са њима помаже малишанима да се социјализују, посебно онима који нису расположени за комуникацију. Осим тога робот може да изговара речи, да води занимљив дијалог, да прича бајке, да забавља, да плеше, да баца лоптицу. А све то помаже деци да успостављају везу – да поздраве робот, да се рукују са њим те да се тако спријатеље.

Институт роботике развија технологије које ће претворити научну фантастику у стварност. Тај изазов привлачи интересовање младих научника.

Снимка
„Овај 3D штампач, на пример, израђен је на Националној професионалној рачунарској гимназији у Правецу. Користи се за израду прототипа на њему можете да штампате најразличитије објекте
– прича ученик Ивелин Стојанов. – Када поседујете неки прототип који желите да одштампате, прво израђујемо модел, припремамо га и штампамо. Можемо да то урадимо користећи различите врсте пластике. Тако су израђени многи елаборати са патентом Бугарске академије наука. У будуће 3D штампачи ће штампати куће па чак и делове људског тела. Тренутно они се користе у обуци студената медицине, али са напредовањем технологије ће се користити и за људе. 

Пре или касније човек ће се ослободити непривлачног рада и кренути духовним путем:

Снимка
„Тзв. колаборативни роботи сарађују са човеком, раде у једном те истом простору са њим и корисни су за индустрију
– прича доцент Кирил Белов. – Савремена тенденција је да они не само обављају „црни“ посао, него и да преузимају испуњење било каквих задатака, јер за разлику од човека њихов је рад увек квалитетан, они не болују, не траже одмор. Такав робот може да се примењује свугде – може да фарба и да монтира. Постоје и мобилни роботи који се користе у транспортне сврхе у фабрикама. Људи међутим не треба да се плаше да ће изгубити свој посао, јер они ће изводити квалификоване радње које траже интелигентни приступ.

Превод: Александра Ливен

Фотографиjе: Дијана Цанкова

Више из ове категориjе

Бугарска асоцијација софтверских компанија истражује разлоге за повратак младих људи код нас

Бугарска асоцијација софтверских компанија је покренула иницијативу под насловом "Повратак" која има за циљ превазилажење проблема недостатка квалификованих стручњака код нас. Асоцијација спроводи анкету међу младим Бугарима у иностранству у којој..

објављено 19.8.18. 10.25

Проф. Цветомир Луканов – хирург дечјих срца у Хајделбергу

Још су древни људи били свесни колики је значај срца као органа који нас служи до краја живота. Хомер је 800 година пре нове ере описао зацељивање смртоносних рана на срцу задобијених приликом ратовања. Али тек средином прошлог века лекари су се..

објављено 18.8.18. 09.05

„Хроми пас“ – једна од најстаријих зграда на острву Ливингстон

У јужном заливу Антарктика налази се острво где је смештена бугарска поларна станица „Св. Климент Охридски”. Прва наша истраживачка експедиција стигла је на Антарктик у пролеће 1988г. и ставила почетак континуираним научним проучавањима леденог..

објављено 17.8.18. 13.18