После подужег одсуства са дневног реда бугарских политичара, данас поново је актуелно болно питање о финансирању верских заједница и организација у Бугарској. Посланичка група партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) је заједно са својим политичким опонентима Бугарском социјалистичком партијом (БСП) и Покретом за права и слободе, припремила нацрт закона о вероисповестима. Нацрт регулише могућности додељивања државних субвенција верским заједницама и религиозним школама у земљи на начин који, према подносиоцима, ће „спречити интервенисање страних држава, институција и особа у рад и делатност верских заједница“.

Међутим, коалициони партнер партије ГЕРБ – националистичка формација ВМРО, изразила је збуњеност да је владајућа снага преурањено поднела нацрт закона који је израђен у складу са захтевима Покрета за права и слободе. Из тог разлога ВМРО је изнела на јавно разматрање властити, алтернативни пројекат који допушта вршење богослужбених делатности само од стране особа са образовањем стеченим у Бугарској или страном дипломом која је призната сходно домаћим законским прописима. Слични текстови недостају у пројекту партија ГЕРБ, БСП и Покрета те управо због тога из ВМРО тврде да је Покрет за права и слободе његов стварни аутор. С тим у вези лидер ВМРО Красимир Каракачанов који је и копредседник коалиције „Уједињени патриоти“ и вицепремијер за јавни ред и безбедност, имао је необични за наше политичке стереотипе састанак са председницом БСП Корнелијом Ниновом како би лобирао за алтернативни пројекат. У духу уобичајених политичких конфронтација лидер партије „Атака“ и копредседник „Уједињених патриота“ Волен Сидеров је изјавио да је састанак Каракачанова са Ниновом нелегитиман, јер није био усаглашен са њим. Конфликт међу члановима „Уједињених патриота“ сигурно ће ескалирати, јер и трећи копредседник коалиције – Валери Симеонов, такође намерава да размотри то питање са Ниновом.

До овог тренутка забринутост због радикализације различитих група и покушаја променити уобичајено понашање неких верских заједницама у Бугарској није изазвала адекватну законодавну реакцију. Нетипичне за традиционалне религиозне заједнице у Бугарској манифестације резултат су спољашњих утицаја. Познато је такође да је тај утицај унет путем директног финансирања или обуке имама у арапским земљама, али за сада томе се супротставља само идејно неодобрење. У марту 2016. г. Радио „Бугарска“ је коментарисао тај проблем у чланку насловљеном „Борба против радикализације – још увек у сфери жеља“. Начин на који се та тема актуелизовала сада преко покушаја јаснијег регулисања финансирања религиозних заједница, сведочи о необично широкој за Бугарску политичкој ангажованости. Али акутно питање није колико је широка политичка ангажованост, већ да ли ће она и када довести до реалне трансформације добрих намера у конкретна законодавна решења и до предузимања следећих потеза.

Саставио: Стоимен Павлов

Превод: Александра Ливен