Препород Бугарске – од иконе до портрета

Зограф Дамаскин из града Елене – Свети Лука представља икону Свете Богородице и Николај Павлович – Портрет девојке

Богом надахнута рука незнаног мајстора који је 1259. године осликао Бојанску цркву, приказала је лица светаца тако да се ствара утисак да је њихова светлост обасјала крај средњовековног мрака. И да Бугарска није потпала под Османску владавину вероватно би се данас поносила што се у 13. веку у фрескама у једној њеној цркви јављају зачеци Ренесансе.

Зограф Дамаскин из града Елене – Богородица с Младенцем










Александар Зограф из Јамбола – Свети Спиридон са житијем

Доба Националног препорода Бугарске везано је за две главне историјске тенденције: духовни успон у духу европске Ренесансе и економски и друштвено-политички развој бугарске нације која тежи ослобођењу од владавине Османског царства. Национални препород Бугарске приказан на платнима иконописаца и сликара дочаран је сада у салама Националне галерије у Софији. Иако је због Османске владавине много закаснела, његова уметност оваплоћује пробуђени дух бугарског народа у борби за националну независност и духовни успон у 18. и 19. веку.

Станислав Доспевски – Глава Исуса Христа











Захари Зограф – Портрет девојке


Не морамо патити што смо закаснели, јер имамо предиван Препород који је близу нас и можемо га много боље схватити
– каже кустос изложбе Доротеја Соколова. – Ово доба је тако фино, пуно естетике – почев од калдрма, надстрешница, кућа и њиховог богатог интеријера, преко одеће, људи, па све до уметности и цркава. Заиста је достојна поштовања способност за препород, за успон. Стога морамо ценити и волети тај период наше историје онакав какав је – са његовом наивношћу која му придаје посебну драж.

СнимкаХристо Станчев – Женски портрет












Христо Цокев – Успење Пресвете Богородице


Средином 18. века на Светој Гори почиње припрема утемељивача породичних иконописних школа у Трјавни, Банском, Самокову. Чим савладају занат, они ће знања и искуство преносити на својим наследницима и ђацима и заједно ће осликавати цркве и манастире. Изградња нових храмова, као и реновирање старих такође ће помоћи повећању броја живописаца. Тако ће се иконопис претворити у успешан занат и зографи ће створити ремек-дела.

Станислав Доспевски – Богородица заштитница детета, Захари Зограф – Свети Трифун и Петар Димитров – Богородица с Младенцем

На изложби су приказани скоро сви важни зографи: Јоаникиј папа Витанов, папа Витан млађи, Симеон Цоњув из Трјавне, неколико раних представника школе из 18. века – прича  Доротеја Соколова.

Јоаникиј папа Витанов – Сабор арханђела










Папа Витан из града Трјавне  – Богородица с Младенцем


Затим долазе велики зографи из Самокова
    Христо Димитров и његови синови Димитар Зограф и Захари Зограф (најистакнутији реформатор). Последњи представник школе је Станислав Доспевски – син Димитра Зографа. Он је завршио Академију у Санкт Петербургу  што му је помогло да оствари  тежњу неколико генерација зографа. На изложби су представљени и истакнути иконописци из града Елене.

Захари Зограф и Станислав Доспевски – Портрети Христијаније Зографске
Тревненска школа је, захваљујући издашној помоћи имућних Бугара, дала и неколико сликара академског образовања стеченог на европским академијама. Један од њих је Иван Димитров, стипендиста Ecole des beaux-arts у Паризу.

Станислав Доспевски – Портрет Домнике Ламбреве и Иван Димитров – Портрет детета

Најраније одлазе: Станислав Доспевски - у Санкт Петербург и Николај Павлович – у Беч и Минхен, а враћају се средином 19. века. каже кустос изложбе. – Они најпре сликају портрете великих личности из тог доба, а затим и своју родбину. Димитар Добрович пак, се школовао у Риму, где у целини ствара у западном стилу. Христо Цокев се школовао у Москви код „передвижника“ /руске реалистичне школе која организује путујуће изложбе/. У изложбу сам укључила и Константина Величкова – истакнуту личност која има главни допринос оснивању Ликовне академије. Он се школовао у Фиренци а неко време је живео само од сликања. Осим тога аутор је књиге “Писма из Рима” код нас првог рада из области опште историје уметности.

Димитар Добрович – Портрет Евгенија Булгариса и Христо Цокев – Портрет Маријке Видинлијеве
Сликари су нам завештали богату галерију портрета истакнутих личности, укључујући и портрет Васила Левског. Они посвећују пажњу историјским сижеима, али раде и иконе вешто комбинујући традицију и принципе европског сликарства.

Превод: Албена Џерманова

Фотографиjе: Дијана Цанкова

Више из ове категориjе
Глагољска слова. Свети Ћирило је смислио глагољско „А“ у облику крста јер је сматрао да је азбука „свето дело“

Бугарска азбука – духовно наслеђе непролазне вредности

Један од омиљених бугарских празника који обележавамо 24. маја је Дан слова и бугарске азбуке створене у другој половини IХ века. Тај дан нас води назад кроз векове, подсећајући на једно наслеђе које је својом духовном светлошћу обасјало земље и..

објављено 24.5.18. 08.05
Кента Сугај у селу Паркани

Јапански слависта истражује бугарске дијалекте у Румунији и Бесарабији

Јапанац Кента Сугај се с бугарским језиком упознао на Универзитету за стране студије у Токију где прво студира Руску филологију. Као лингвиста је био очаран граматичким особинама бугарског језика који се, по њему, истиче између осталих словенских..

објављено 23.5.18. 08.25

Одликовање „Златни век” ставља испод светла рефлектора најталентованије културне раднике пре 24. маја

Уочи светлог празника 24. маја – Дана словенске писмености и Дана бугарске просвете и културе Министарство културе, преко министра Боила Банова, је доделило истакнутим личностима у области културе и уметности државну награду „Златни век“...

објављено 22.5.18. 15.01