Враћање Западног Балкана на дневни ред ЕУ битно променило регион

Аутор:
Фотографија: sofia.bg

Инвестиције, прекогранична сарадња и контрола неки су од кључних приоритета чији је циљ давање европске перспективе Западном Балкану. Око тог закључка су се сложили учесници семинара „Европска перспектива Западног Балкана: допринос Софије", посвећеног самиту ЕУ-Западни Балкан који ће се одржати 17. маја у бугарском главном граду.

Саобраћајна, гасна и дигитална повезаност као и одржавање тесних веза међу државама региона изузетно су важне за њих како би се могле одупрети покушајима Русије да ојача свој утицај на Балкану. Ово мишљење изнели су Дани Кемп и Седрик Симон – двојица новинара из агенције „Франс прес“.


Према Ангелу Ангелову, бившем амбасадору Бугарске у Босни и Херцеговини враћање теме о Западном Балкану на дневни ред ЕУ довело је до битних промена у региону. У прилог својој тврдњи Ангелов је навео неколико примера:

Први је потписивање уговора о пријатељству између Бугарске и Македоније. Он је одличан пример свим земљама региона како различита питања и проблеми у односима две државе могу бити решавани на цивилизован начин, без интервенисања неке треће спољне силе. Пре само две недеље са састанка Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПрСЈИЕ), одржаном на Бледу, упућена су још два позитивна сигнала о повољним променама климе у региону. За следеће државе које ће председавати ПрСЈИЕ изабране су Босна и Херцеговина од 1. јуна о.г. и Косово од 1. јуна догодине. Косово је изабрано уз подршку Србије, Румуније и Грчке, које га иначе не признају. Други пример је везан за Савет за регионалну сарадњу (део ПрСЈИЕ). Била су двојица кандидата за његовог генералног секретара Албанац и Црногорац. Након више тура гласања није изабран ниједан од те двојице. Зато су се Албанија и Црна Гора међусобно договориле да најпре генерални секретар у току три године буде Албанац, а затим у следеће три године – Црногорац. Још један добар пример је потписивање споразума о демаркацији границе између Косова и Црне Горе што је био један од услова за визну либерализацију, која косовским грађанима пружа европску перспективу.

У свом излагању политиколог Антониј Галабов је скренуо пажњу на објављени 2. маја предлог вишегодишњег финансијског оквира ЕК.Улога Бугарске која ће у функцији председавајуће Саветом ЕУ започети његово разматрање посебно је важна за будућност Балкана. Даљи развој овог региона тражи повећање инвестиција:

Остварени пројекти у склопу прекограничне сарадње показују да су нам потребне још две ствари. Прва је да се повећају средства којим ће се финансирати тај тип програма, а друга оптимизација и анализа начина на који се та средства троше. Да ли можемо говорити о одрживости постигнутих резултата? До које смо мере суочени са ризиком од затварања у кругу одређених организација с обе стране границе. Те организације када једном изграде добре односе, некако онемогућују да се надаље њихове активности проширују и у другим правцима.Другим речима ако је заједничко европско питање да ли да повећамо средства појединих земаља или да оптимизирамо трошкове у оквиру конкретних европских програма, када је у питању европска перспектива Западног Балкана, можемо рећи да су нам потребне обедве ствари.

Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе

Посета председника Радева Русији и односи који се после ње очекују

Првих дана ове недеље (21. и 22. маја) председник Бугарске Румен Радев је посетио Русију. Још у најавама посете се наглашавало да она ставља крај десетогодишњој паузи у билатералном дијалогу на највишем нивоу. После састанка са шефом бугарске..

објављено 23.5.18. 15.14

ЕУ се поново отвара за Западни Балкан али са опрезним оптимизмом

15 година после Солунског самита ЕУ-Западни Балкан јуче је у Софији одржан други састанак на врху тог формата. Неки су још од прошле године очекивали овај догађај са великим надама, а други – са скепсом због учешћа Косова чију независност још нису..

објављено 18.5.18. 16.54

Приступање Западног Балкана ЕУ – стимуланс за државе региона да реше вишегодишње узајамне проблеме

Социјално-економска неједнакост у земљама Западног Балкана је проблем који треба да буде решен не само због њихове жеље да се придруже ЕУ, него и у име њихових грађана. Око тог става су се ујединили учесници конференције „Неједнакост на Западном Балкану..

објављено 18.5.18. 15.50