Враћање Западног Балкана на дневни ред ЕУ битно променило регион

Аутор:
Фотографија: sofia.bg

Инвестиције, прекогранична сарадња и контрола неки су од кључних приоритета чији је циљ давање европске перспективе Западном Балкану. Око тог закључка су се сложили учесници семинара „Европска перспектива Западног Балкана: допринос Софије", посвећеног самиту ЕУ-Западни Балкан који ће се одржати 17. маја у бугарском главном граду.

Саобраћајна, гасна и дигитална повезаност као и одржавање тесних веза међу државама региона изузетно су важне за њих како би се могле одупрети покушајима Русије да ојача свој утицај на Балкану. Ово мишљење изнели су Дани Кемп и Седрик Симон – двојица новинара из агенције „Франс прес“.


Према Ангелу Ангелову, бившем амбасадору Бугарске у Босни и Херцеговини враћање теме о Западном Балкану на дневни ред ЕУ довело је до битних промена у региону. У прилог својој тврдњи Ангелов је навео неколико примера:

Први је потписивање уговора о пријатељству између Бугарске и Македоније. Он је одличан пример свим земљама региона како различита питања и проблеми у односима две државе могу бити решавани на цивилизован начин, без интервенисања неке треће спољне силе. Пре само две недеље са састанка Процеса сарадње у Југоисточној Европи (ПрСЈИЕ), одржаном на Бледу, упућена су још два позитивна сигнала о повољним променама климе у региону. За следеће државе које ће председавати ПрСЈИЕ изабране су Босна и Херцеговина од 1. јуна о.г. и Косово од 1. јуна догодине. Косово је изабрано уз подршку Србије, Румуније и Грчке, које га иначе не признају. Други пример је везан за Савет за регионалну сарадњу (део ПрСЈИЕ). Била су двојица кандидата за његовог генералног секретара Албанац и Црногорац. Након више тура гласања није изабран ниједан од те двојице. Зато су се Албанија и Црна Гора међусобно договориле да најпре генерални секретар у току три године буде Албанац, а затим у следеће три године – Црногорац. Још један добар пример је потписивање споразума о демаркацији границе између Косова и Црне Горе што је био један од услова за визну либерализацију, која косовским грађанима пружа европску перспективу.

У свом излагању политиколог Антониј Галабов је скренуо пажњу на објављени 2. маја предлог вишегодишњег финансијског оквира ЕК.Улога Бугарске која ће у функцији председавајуће Саветом ЕУ започети његово разматрање посебно је важна за будућност Балкана. Даљи развој овог региона тражи повећање инвестиција:

Остварени пројекти у склопу прекограничне сарадње показују да су нам потребне још две ствари. Прва је да се повећају средства којим ће се финансирати тај тип програма, а друга оптимизација и анализа начина на који се та средства троше. Да ли можемо говорити о одрживости постигнутих резултата? До које смо мере суочени са ризиком од затварања у кругу одређених организација с обе стране границе. Те организације када једном изграде добре односе, некако онемогућују да се надаље њихове активности проширују и у другим правцима.Другим речима ако је заједничко европско питање да ли да повећамо средства појединих земаља или да оптимизирамо трошкове у оквиру конкретних европских програма, када је у питању европска перспектива Западног Балкана, можемо рећи да су нам потребне обедве ствари.

Превод: Ана Андрејева


Више из ове категориjе
Зграда Државне агенције за националну безбедност у Софиjи

Специјалне службе у региону активно раде у Бугарској

Ове недеље је обелодањен Годишњи извештај о раду Државне агенције за националну безбедност за 2017. годину. Скоро сви медији у први план стављају констатацију да специјалне службе различитих земаља региона и даље активно раде за реализацију својих..

објављено 26.7.18. 13.37

Руски утицај на Балкану

Да ли је Балкан под утицајем Русије? И ако јесте, какве би ефекте то имало на евроатлантске интеграције на чијем се путу налазе земље Западног Балкана? Ова питања су искрсла због изненађујућег дипломатског скандала, који је избио између Грчке и Русије...

објављено 25.7.18. 12.59

Став Софије о повећању трошкова за одбрану – очекивано уздржан

Самит НАТО у Бриселу који је јуче завршен биће запамћен по реакцијама изазваним предлогом америчког председника Доналда Трампа да свака земља чланица Алијансе за одбрану предвиди 4% свог БДП-а. Ова тема је била довољно осетљива и док је тражено да..

објављено 13.7.18. 14.57