Село Врбица се налази у северној Бугарској. Мештани су бугарског и ромског порекла. Већину становника, а има их укупно 500, чине старачка домаћинства. Њихова деца већ годинама живе и раде у иностранству, а у родно село се ретко враћају. Иначе је Врбица удаљена само 25 км од Горне Орјаховице и Великог Трнова.
Жељу и амбицију да се село оживи препознали смо у идеји о новом фестивалу коју је дала Анелија Димитрова, председник сеоског читалишта.
Атар села Врбица је један од највећих у Општини Горна Орјаховица, а земља је веома плодна. У овом крају се углавном гаје кукуруз, пшеница, соја, грашак и друге културе. Готово да немамо слабу пољопривредну годину, каже Анелија Димитрова која већ две године руководи читалиштем „Градина-Врбица 1894.“ И пошто је Анелија желела да својим сусељанима разведри живот одлучила је да организује фестивал, али не било какав, већ фестивал гибанице. Као што је и сама рекла, гибаница је неизоставан део празничне трпезе, али и свакодневног живота. И пошто је најукуснија гибаница домаћа гибаница, хрскава и мекана, у шали су овај догађај назвали Фестивалом „чупаве“ гибанице. У нашем селу се гибаница припрема за сваку прилику – почев од Божића, па све до Петровдана кад већ имамо свежи сир, каже Анелија Димитрова и додаје:
Већина жена сама развлачи коре за гибаницу, а раде то на различите начине и праве развучене, сукане, мешане и друге врсте гибаница. Гибанице су им невероватно укусне. У Врбици типичног рецепта за припрему гибанице нема, али се свака домаћица труди да направи најбољу гибаницу, експериментише и као крајњи резултат добијамо различите гибанице.
Идеја је настала док смо једном размишљали о томе какав се фестивал може организовати у нашем крају. Хтели смо да унесемо мало свежине и разноликости како не бисмо били као сви остали. Сви смо се сложили да је ова идеја добра и укључили смо кулинарски елемент. Након дугих размишљања, одлучили смо да нема лепшег, приступачнијег и омиљенијег јела од гибанице која царује на нашој трпези током свих годишњих доба.
Ове године је одржано пето издање Фестивала „чупаве“ гибанице, а број учесника расте из године у годину. Учесници првих издања биле су превасходно локалне домаћице, али је Анелија Димитрова учинили све што је могуће како би овај шарени и несвакидашњи фестивал посетило више људи. Прошле године се на њен позив одазвало 14 формација из 8 општина из 4 области Бугарске. Све је ишло у прилог томе да смо кренули добрим путем и ово је био први корак за оживљавање овог малог сеоцета. Уочи празника се увек молимо да нам време буде лепо јер су таква окупљања најслађа на отвореном, каже Анелија Димитрова и додаје:
Кад се поставе празничне трпезе под ведрим небом, кад се око нас шири и разлива традиционална бугарска музика и кад се људи ухвате у коло, тада можемо осетити праву празничну атмосферу. Можда ће вам звучати чудно, али ми на селу живимо боље него људи у већим градовима. Људи се овде друже, окупљају се, помажу једни другима, али нам, нажалост, прети нестанак.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: лична архива
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима усмереним на очување културног и историјског наслеђа у региону Благоевграда. На њену иницијативу покренуто..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају, гостима ће на тргу испред читалишта бити понуђени хлеб и со, а за добро расположење побринуће се више..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона саобраћаће данас, 21. децембра, на релацији Горња Орјаховица – Плевен – Горња Орјаховица. Путнике ће..
Село Змејово, у старозагорском крају, данас, 21. децембра, обележава свој традиционални празник посвећен пелину. По старом бугарском обичају,..
Бугарске државне железнице (БДЖ) припремају празнично путовање за љубитеље возова. Божићни воз са парном локомотивом и шест свечано украшених вагона..
Израда плетених производа је традиционални занат који заслужује оживљавање, сматра Александрина Пандурска, позната по својим бројним пројектима..