Бугарски завод за интелектуалну својину – прошлост и будућност

Фотографија: лична архива

Дугоочекивани од бизниса јединствени патент за читаво подручје ЕУ ускоро ће постати стварност, прогнозира Давид Сукалински, потпредседник Завода за заштиту интелектуалне својине Бугарске

4. јуна 1948. године Указом Президијума Народног собрања је основана Патентна установа Републике Бугарске која је до 1993. године функционисала под именом Институт за рационализације. У 70-годишњој историји постојања установе можемо издвојити неколико кључних тренутака.

„Без сумње један од најважнијих је усвајање Закона о патентима 1993. године – прича Давид Сукалински, потпредседник Завода за заштиту интелектуалне својине. – Снагом тог Закона носилац права на патент је проналазач, док је на темељу претходне законске регулативе ова улога припадала у потпуности држави. Значајна је била и 2002. година када је 1. јула Бугарска приступила Европској патентној конвенцији. Следи 2007. година коју обележава пријем Бугарске у чланство ЕУ, чиме је омогућено подношење пријава за добијање Сертификата о додатној заштити лекова и средстава за заштиту биља. Наравно, ваља додати и дугоочекивани од бизниса јединствени патент за читаво подручје ЕУ који ће ускоро постати стварност. А након годину дана почиње са радом и Европски патентни суд.“

Од 1993. године, тј. од ступања на снагу актуелног Закона о патентима, до данас признато је укупно 6.667 патената. Од 1993. до 2006. године одобравани су патенти како за проналаске који штите проналазачку идеју, тако и за тзв. „корисне моделе“ илити мале патенте који штите привредно примењиве формуле. Након 2006. Завод већ признаје патенте само за проналаске и до овог тренутка њих има 1.743, а посебно је регистровано и 2.088 корисних модела.

Први признати патент након ступања на снагу важећег Закона о патентима се односи на методу групног зимовања пчела матица и кошница и њену примену у пракси. Патент је одобрен 15. јуна 1993. године, а метода обезбеђује оптималне услове хибернације са минималним утрошком електричне енергије и хране – наставља Давид Сукалински и додаје да је последњих неколико година Завод примио око 200-250 пријава за патент и око 300-350 за корисне моделе. Највише изумитеља ради у сфери машиноградње, јер се управо у том правцу развија и модерна економија. Занимљиво је такође подвући да међу проналазачима има и много жена.

„Важећи патенти, тј. патенти са плаћеним таксама за одржавање признатог права, махом су изуми који се примењују у животу – овако г. Сукалински одговара на питање колико је патената реализовано у Бугарској. – Са данашњим даном је реализовано 811 од признатих патената, њих 355 бугарских проналазача. Свакако, ваља поменути и експлоатацију регистрованих корисних модела којих има 1.236, њих 1.177 бугарских власника.“

Сваки проналазак је интересантан за стручњаке у одговарајућој сфери, јер је сам по себи техничко решење конкретног проблема и доприноси прогресу науке и технике. А ако један проналазак решава дуго постојећи проблем, он је не само занимљив, него и веома значајан.

„Сваки проналазак је значајан, те у случајевима када је признати патент трајао током целог периода од 20 година, ваља признати да је изум био максимално користан за друштво и одговарајућу сферу примене. Са задовољством могу рећи да са данашњим даном имамо више таквих проналазака. Конкретније могу навести два патента: први се односи на бронходилатирајући лек, а други на дијететске млечно-киселе производе за терапију храном и квасце за млечно-киселе производе. Ти се патенти широко примењују и од користи су за читаво друштво, објаснио је у закључку потпредседник Завода за заштиту интелектуалне својине Давид Сукалински.


Превод: Александра Ливен


Више из ове категориjе
Фотографија: Елена Паскалова

Маријана Кирова: За наше сународнике у Молдавији Бугарска је најлепше и најсветије место

Маријана Кирова је аутор многих научних радова, збирки песама и приповедака, добитник је две прве награде за књижевност, ради и као новинар и предавач. Можемо је назвати савременим будитељем, јер се опредељује да своја знања преноси младим..

објављено 19.1.19. 08.45
Фотографија: архива

Организације за заштиту природе алармирају о потенцијалној еколошкој катастрофи у региону бугарско-српске границе

Уништење природе и њених ресурса због приватних интереса представља проблем који већ годинама забрињава становништво с обе стране бугарско-српске границе. Заштитници природе и јавни радници две земље забринуто прате шта се дешава са два рудника..

објављено 18.1.19. 15.52

Рукавице Милене Стефанове – драгуљ за руке сваке жене

Милена Стефанова је почела да се бави плетењем као ученица, пратећи покрете вештих руку своје баке и маме. Током година је гајила љубав према лепоти и финоћи, стварајући од пређе дивне ташне и плетива, већи део којих продаје пријатељима. Недавно је..

објављено 17.1.19. 14.31