Антички град Хераклеја Синтика разоткрива своје тајне

Трачани, древни Грци, Римљани, Келти, Илири и Египћани корачали су мермерним плочама градског трга. Одавде су се рачвале улице које су водиле према храмовима, радионицама и радњама, али форум је био и место на коме је било могуће сазнати најновије вести или затражити правду.

Снимка

Хераклеја Синтика – космополитско стециште различитих племена, етноса и народа разоткрива своје древно наслеђе на територији општине Петрич у атару села Рупите недалеко од угаслог вулкана Кожух. У древности ово место је било настањено најпре Синтима (1300-1200 г. пре Хр.), трачанским племеном које је дало име граду. Када је македонски краљ Филип Други освојио Синтику, додао је и име Херакла, јер је веровао да је пореклом од рода митског јунака.

Снимка

Хераклеја Синтика је најбоље очувани антички град на нашој територији – прича Сотир Иванов, директор Историјског музеја Петрича. – Висина зидова који су окруживали Грађанску базилику, светилишта и радње, које се налазе северно од форума је око пет метара, а његова архитектура је слична оној древног града Филипи у северној Грчкој. Град је још у доба Синта био раскршће култура, политичких утицаја и привредних токова. Он је уједно био и везивна карика Севера и Југа, Егејског приобаља и унутрашњости Балканског полуострва, Македоније и Тракије. Имао је око 40-50 хиљада становника. Карактеристична особина је то што је имао демократски облик управљања који је пренет и у касније епохе.

Снимка

Према Сотиру Иванову најзначајнија зграда у Хераклеји Синтики је била Грађанска базилика, која је имала функцију Палате правде – она је скоро у потпуности очувана, а иначе је једина на Балкану. Само стотинак метара даље је најранија хришћанска црква на југозападу Бугарске, изграђена почетком четвртог века.

Снимка

Драгоцене артефакте садржи светиште древногрчке богиње Немезе. Ту су откривене заветне плочице са приказаним на њима божанствима из римског пантеона, које су по свој прилици рани хришћани намерно поломили. На једној од њих порок је приказан у облику прилегле младе жене чија је коса офарбана у плаво (у античко доба плава боја је била симбол греха), а на њу је ногом ступила Немеза, богиња освете и кажњавања по заслузи.

Снимка

Хераклеја Синтика био је један од великих центара за производњу судова од глине у том делу Балкана – о занимањима градских житеља прича Сотир Иванов. – Обрада камена је такође била добро развијена – до сада је раскопано шест радионица за обраду камена.

Снимка

Обрада дрвета је такође била раширена због оближњих бродоградилишта. Производња судова од керамике, стакла и предмета од метала била је довољна за просперитет античког града – не рачунајући ту трговину која има велику улогу у остварењу већих прихода. Занимљиво је што је град имао свој ковани новац са натписом “Монета Хераклејаца из долине реке Струма”.

Снимка

Постоје поуздани подаци да је град постојао од 4. века пре Христа до 6. века после Христа када је последњи пут поменут у пореским списима из доба византијског цара Јустинијана Првог. На жалост, разломна зона у долини Струме у којој се налазио, суочавала га је са великим непогодама, али су га његови житељи обновили после неколико разорних земљотреса.

Снимка

Касније када је дошло до инвазије Словена и Протобугара, територија на којој се налазио град ушла је у пределе бугарске државе. Данас је Хераклеја Синтика уврштена на листу Сто националних туристичких објеката и привлачи све више посетилаца као један од најбоље очуваних античких градова.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС и архива
Више из ове категориjе

Рестаурација Томбул џамије или мала прича о храму, времену и људима

Град Шумен је познат као један од центара бугарског препорода, културног и духовног живота, као град у којем се и данас осећа дух тог историјског доба. Ако кренете калдрмисаном уличицом Цара Ослободиоца ка Томбул џамији, проћи ћете поред музеј-кућа..

објављено 27.2.18. 08.45

Неолитска насеља у Старој Загори – најстарија у Европи

Неолитска насеља у Старој Загори јединствени су праисторијски споменик од светског значаја. Она су на листи 100 националних туристичких објеката. У музеју, подигнутом на археолошком локалитету, одржавају се стална температура и влажност у циљу..

објављено 3.2.18. 08.35

Калијакра – природна и архитектонска оаза

Рт Калијакра   на северу Бугарске улази 2 км унутар морске пучине. Његови обронци се окомито спуштају са висине 60-70 метара. У њих су таласи усекле дубоке нише и поноре које је до 1981. г. настањивала морска медведица. Калијакра је међу првим..

објављено 9.9.17. 09.25