Према истраживању Института за отворено друштво, које је представљено 7. јуна, однос Бугара према демократији је противречан. Око 1/3 људи не сматра да је демократија најбољи облик владавине. Удео испитаника који мисле да не постоји боља алтернатива од демократије и је даље највећи али је последње три године опао за 7% и достигао 45% анкетираних. Истраживање је објављено на отварању фонда "Активни грађани" (Active Citizens Fund) у Бугарској. Фонд је део Финансијског механизма Европског економског простора а преко њега ће земље донатори – Норвешка, Исланд и Лихтенштајн – подржати грађанске иницијативе усмерене ка подстицању демократског учешћа, заштити људских права и оснаживању угрожених група у друштву.

Пре недељу дана су представљени резултати једног другог свеобухватног истраживања – Европског истраживања вредности. Према њему, за преко 82% анкетираних Бугара демократија је "веома добар" или "доста добар" облик владавине. Тада закључак је гласио да се Бугарима гледано у целини демократија допада, али они имају прилично слабо поверење у њене институције. Више од 2/3 анкетираних и даље верује да су њихова основна грађанска права заштићена, око 75% не очекује да ће следеће године бити бачени у затвор без суда и пресуде, док 67% износи мишљење да није вероватно да постану жртва полицијског насиља. Према истраживању Института за отворено друштво, међутим, представничка демократија и једнакост пред законом су за мноштво бугарских грађана незавршен пројекат. Велике друштвене групе се не осећају добро представљеним у изборним органима државне и локалне власти, нису учлањене у партије или организације и не прихватају тврдњу да се закони у земљи једнако примењују на све. Тек 8% Бугара се слаже да се закони примењују једнако на све, док је оних који мисле супротно скоро десет пута више. Само око 1/3 изјављује да су по њима, закони праведни, али дупло више је људи који не мисле да је то тако. Само 14% се слаже да су закони јасни и разумљиви, док 67% анкетираних износи супротан став.

У исто време дискриминација игра значајну улогу у животу Бугара. На пример, на локалним изборима 70% не би гласало за кандидата за председника општине Бугарина ромског порекла, 65% не би гласало за кандидата за председника општине геја, 63% не би гласало за бугарског грађанина турског порекла, истиче Институт за отворено друштво. У истраживању се такође наводи да учешће грађана у организованим облицима друштвеног живота остаје снажно ограничено а четири од сваких пет анкетираних лица нису учлањена ни у каквој друштвеној организацији. Поверење у невладине организације има скоро 22% анкетираних, а неповерење – 30%. Највећи је удео оних који кажу да не могу да процене или не могу да одговоре на питање – 48%.

Саставио: Стоимен Павлов

Превод: Албена Џерманова