Да образовање у Бугарској буде заједнички, натполитички приоритет позвали су професори и наставници бугарских школа у иностранству на својој Годишњој конференцији у Софији. „Бугарски језик – духовни мост националног једињења“ – гласио је мото форума чији је домаћин ове године било Народно собрање.

Сасвим је мало школских мрежа у свету попут наше Асоцијације, истакла је Ирина Владикова, председник Асоцијације бугарских школа у иностранству. Било их је онолико колико има прстију на руци, а данас, према последњим подацима Државне агенције за Бугаре у иностранству, их је скоро 400. Заиста је то импресивна бројка, али то је и појава у најновијој историји образовног система и културе Бугарске.

Током 11 година свог постојања Асоцијација бугарских школа у иностранству је успела да заузме угледно место у бугарском друштвеном животу. Иницијативе бугарских школа у иностранству добијају све већи публицитет у нашој домовини, а њихове племените идеје су од националног и међународног значаја. Пример тога је петиција за обезбеђивање правне и административне могућности за полагање матурског испита из било ког  службеног језика ЕУ. Позната као Петиција за мале језике она је ове године ушла у процедуру у Европском парламенту, а гђа Владикова је даљи развој ствари у вези са њом оценила као један од највећих успеха Асоцијације бугарских школа у иностранству у години првог бугарског председавања Саветом ЕУ.

Нажалост, последњих година настава на матерњем језику у Европи више није приоритет. Знали смо да имамо право да затражимо то и да се за њега боримо, а и већ смо имали доброг примера Ирске где наша деца имају привилегију да полажу испит из бугарског језика који им се признаје сагласно прописима о њиховом образовном систему и који им пружа одређене предности.

Уједињени напори  професора и наставника с једне стране и државе с друге, уз активну подршку бугарских посланика Европског парламента, трасирају пут петиције и дају конкретне резултате:

Први пут ми се обратио представник Европске комисије да би ми рекао да се ова петиција поклапа са општим смерницама реформи у ЕУ, где ће језичке компетенције бити водеће, заједно са грађанским образовањем. Препоруке Европске комисије садрже одређене делове текста који су директно узети из наше Петиције за мале језике, што значи да смо сви ми у једном тренутку били „законодавци“ иако тога уопште нисмо били свесни. Имајући у виду да смо кренули у одбрану бугарског језика, то је максималан успех, рекао је посланик Европског парламента Светослав Малинов.

Игнорисање познавања матерњег језика у породицама емиграната ограничава могућност деце за повратак у домовину. У превазилажењу ове препреке види улогу школа у иностранству Бојанка Иванова, директор бугарске школе и Културног центра „Џон Атанасов“ у Чикагу и члан Управног одбора Асоцијације бугарских школа у иностранству. У њеној школи се одржава први испит из бугарског језика за стицање "Двојезичног сертификата"

Неки чланови управног одбора Асоцијације бугарских школа у иностранству радимо у америчком образовном систему и пратимо процесе тамо. Поред тога ми смо и директори бугарских школа на територији Чикага. Намерно смо тражили могућности које амерички образовни систем даје за промоцију изучавања нашег језика и открили смо их у Програму двојезичности који су иницирали родитељи деце у Калифорнији чији је матерњи језик шпански, рекла је за Радио Бугарску Бојанка Иванова. – Почели смо од државе Илинојс,  јер се тамо налази највећа бугарска заједница. Америчке државе у којима смо већ остварили успех и у којима је бугарски укључен у Програм двојезичности су Охајо, Мичиген, Колорадо, Калифорнија, Пенсилванија, Њу Џерзи, Њујорк, Вирџинија, Мериленд, Округ Колумбија и Северна Каролина. Потписан је меморандум сагласно коме ће после успешног полагања испита из бугарског језика, у дипломама матураната бити забележено да поред енглеског владају и бугарски језик, што ће бити додатна предност за упис на високошколску установу у Бугарској и неким европским земљама.

И уколико се деца из наше дијаспоре врате у своју Домовину, успех Петиције за двојезичност и наших просветних радника у иностранству би заиста био потпун.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Елена Каркаланова