Зелени пропланци око железничке станице Аврамово – највише станице на Балкану, постају сцене Сабора народног стваралаштва „Код пруге уског колосека.“ Догађај ће се одржати ове недеље, 12. августа, а његов иницијатор и главни организатор је Удружење грађана "За пругу уског колосека." Они који прате вести из земље сигурно памте како је пре пет година један 18-годишњи младић повео битку против институција како би се сачувала железничка пруга Септември – Добриниште. Тиме је означен почетак удружења грађана чији је главни циљ очување и промовисање пруге уског колосека, као и развој њеног потенцијала. Кристијан Ваклинов, оснивач и председник удружења "За пругу уског колосека" је рекао:
"Главна идеја нам је да сачувамо пругу уског колосека, ово богатство које имамо. Видео сам да нам промовисање њене приче пуно помаже да задобијемо нове пријатеље иницијативе. Ја већ девет година путујем овом пругом као туриста и сазнао сам много тога о њој. Изградња пруге почела је 1921. године, али је пројекат повезивања Семпемврија са Велинградским крајем настао раније – 1916. године. Радови су извођени у фазама све до 9. септембра 1945. године када је отворена последња деоница од Банског до Добриништа. Према првобитном плану, пруга је требало да настави даље према Егејском мору, али се то није догодило. Током вожње која траје 5 сати, иначе прелазите 125 км, човек има прилику да види невероватне природне и историјске знаменитости. Из техничког аспекта, ова пруга је атрактивна „шестицама“ и „осмицама“ које прави. Од полазишта до одредишта, односно Аврамова, постоји денивелација више од 1.000 м. Колико је мени познато, реч је о појави која је јединствена у светским размерама. Аврамово је на 1.267 м надморске висине. Право богатство је и то што ова пруга практички повезује три етнокултурне области – Тракију, Родопе и Пирински крај. 5-часовна вожња је, у ствари, сусрет са различитим судбинама, животом и културом. Драго ми је да све више људи цени ово богатство."
Аврамово је мало село високо у планини – с једне стране је железничка станица, а с друге му је суседно село Пашови. Железничка станица се налази на пропланцима између два села и ово је центар Аврамовог седла. Одавде се отвара бајковит поглед на стеновите врхове планинских узвишења. Уколико овај сабор прерасте у традицију, какве су и намере организатора, има довољно места за извођаче, публику, па чак и за путујуће трговце који обично прате саборе.
Кристијан каже да су до сада организовали неколико догађаја везаних за пругу уског колосека како би подстакли људе да њоме путују, те уживају у природној лепоти овог краја. И сабор народног стваралаштва је организован у знак подршке овој иницијативи.
"Очекујемо много људи на сабору, а извођачи који ће наступити долазе из свих делова земље, каже млади ентузијаста. Сабор је организован уз подршку општина Велинград и Јакоруда, као и Бугарских државних железница. Биће и аматерских извођача и група из места кроз која пролази воз, као и чланова састава читалишта и клубова игара у Благоевграду, Пловдиву, Крумовграду, Асеновграду, Пештери, местима у околини Пазарџика, Разлога, а свираће и гајдаши из Пештере, Смољана… Дакле, биће шарено и весело, а воз ће бити у центру пажње."
Кристијан је поделио да осећа велико задовољство и драго му је због свега што су успели да учине за очување пруге уског колосека. Његов пример је послужио као подстицај многим младим људима који се боре против неправде.
"Већина младих људи у земљи изгубила је перспективу и не верује у будућност овде. Исто то важи и за генерацију наших родитеља. То што другима служим за пример и уливам им наду да могу да промене свет око себе, тера ме да радим активније, с много већим еланом. Чињеница да је толико извођача пристало да учествује на сабору, најбољи је доказ да нашу иницијативу подржавају многи људи, рекао jе Кристијан Ваклинов.
Превод: Ајтјан ДелихјусеиноваФотографије: лични архив
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче..
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и..