Тренд протекционизма могао би да озбиљно погоди светску привреду, рекла је у интервјуу Бугарском националном радију главни извршни директор Светске банке Кристалина Георгијева. По њеним речима, ове године се водеће светске економије препуцавају око царина, што ствара тензије и може довести до смањења глобалног дохотка - становништво света ће добити трилион и 400.000 америчких долара мање.

Кристалина Георгијева је још навела да тренд протекционизма одвлачи пажњу света са стварних проблема:

Први који смо овог лета сви властитим очима видели јесу климатске промене – ово је била четврта рекордна по загревању година. Уколико се не усредсредимо на решавање тог проблема, ово о чему сад причамо ће звучати као дечја шала. Други проблем је дужничко бреме – о врату света виси дуг од 164 трилиона долара. Трећи проблем је горући и за нас у Бугарској – дакле, постоји добра привредна клима, добра конјунктура, али ретко кад нека земља предузме неке реформе. Тема светске трговине је врло важна. У њеној основи су политичка решења, а све то може донети велике негативе.

Светска банка се фокусирала на ризичне државе – Украјину, Јордан, Тунис, Гану, Замбију, Уругвај, Бразил, Аргентину, подвукла је Кристалина Георгијева и додала да финансијска криза у Турској „није велико изненађење.“

И најмање повећање каматних стопа би додатно отежало њене дужничке проблеме. Турска има око 500 млрд долара спољног дуга. Током ове године она треба да отплати, односно рефинансира скоро 200 млрд долара, од којих 80% корпоративног дуга. Колико ће турским властима поћи за руком да савладају економску страну ове кризе зависи и од тога да ли ће на геополитичком плану Турска кренути конструктивним путем.

Хоће ли криза у Турској утицати на европску привреду?

Морамо рећи да су ЕУ и европски финансијски систем данас знатно стабилнији него што су били пре кризе у зони евра. И упркос томе што европске банке имају велику изложеност према Турској – око 130 млрд долара, оне су много опрезније. Оно што ће Турска учинити у наредних пар дана, послужиће нам као битан знак до које мере се ситуација у Турској може ставити под контролу.

Кристалина Георгијева је упозорила да ће нивои каматних стопа наставити тренд благог раста:

Проблем је за све видљив. Последњих скоро десет година каматне стопе су биле ниске. Ниске каматне стопе стимулишу апетит за позајмљивањем новца. И обични људи, они који су подигли потрошачке кредите, и инвеститори чија су улагања финансирана кредитима треба да мисле како ће их сервисирати, јер наредних година неће бити ниских каматних стопа.

За Бугарску је улазак у зону евра позитиван корак, рекла је Кристалина Георгијева. Ми смо ионако везани за евро – то је последњих година умногоме помогло нашој привреди, људи су почели да штеде, инвестирају. Ми смо, у ствари, унутар зоне евра када је реч о политикама које се воде, а ван ње што се тиче могућности да утичемо на те политике, а исто тако и када су у питању заштитни механизми за наш финансијски систем. Јесте да нам данас они не требају, наше банке раде конзервативно, политика Бугарске је стабилна, али не знамо шта нас убудуће чека. Разумем бугарске грађане, признајем да ће и мени као Бугарки бити емотивно тешко да се опростим од бугарског лева. Људе који живе овде забрињава и чињеница шта ће бити с ценама, али мислим да не треба да се плаше, јер су наше цене, практично, усклађене с курсом евра, с тим што су за 50% ниже.

Према Кристалини Георгијевој, светска економија тренутно ради пуном паром и питање је добре процене да се овај тренутак искористи како би се спровеле потребне структурне реформе. Приоритетно у Бугарској треба да се реформише образовање, сматра Георгијева и додаје да ако Бугарска жели да уђе у клуб богатих треба да улаже у путеве, у јавну и социјалну инфраструктуру, али пре свега треба да инвестира у људске ресурсе. 

Саставила: Елена Каркаланова