Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Све мање људи користи услуге Бироа за нађене ствари у Софији

БНР Новини

Колица за бебе, која је нека мајка заборавила, дечје санке, наочари, футроле, кишобрани, козметика, лупе, ранчеви, дамске торбе, па чак и тегле са туршијом, само су неке од предмета које су одговорни грађани донели у Биро за изгубљене и нађене ствари у Софији. Као легенда се препричава случај са заборављеним челом у футроли, који је након подужег периода проведеног у бироу власник потражио. Биро за изгубљене и нађене ствари се испрва налазио у центру бугарске престонице, близу Централних хала. Све залутале и нађене ствари у трамвајима, тролејбусима, аутобусима и улицама сливале су се у тај биро.

СнимкаРаније су људи доносили пуно заборављених ствари, прича Јорданка Русева из Центра за градску мобилност. Магацин бироа је тада био пун разноразних ствари. Људи су знали где се тачно налази биро пошто је дуги низ година био на истој адреси.

Ситуација се променила 90-их година минулог века када је због обнове Централних хала Биро за изгубљене и нађене ствари премештен на трг Препорода.

Да неко нађе изгубљени предмет, те да дође да га преда, такав случај дуго нисмо имали, каже Јорданка Русева. Често се заборављају личне карте пошто се допуна персонализованих електронских карата за градски превоз врши уколико се предочи лична карта. Предајемо их одговарајућој полицијској управи. Једном смо вратили новчаник, човек га је заборавио овде, на једном шалтеру, а у њему је био телефон и ми смо се јавили његовој жени. Дуго времена је код нас био један мали касетофон који нико није тражио, као и велика торба пуна одеће. Али нова зграда бироа није великог капацитета, тако да немамо довољно простора за складиштење већих предмета.

Јорданка Русева сматра да људи и данас често губе различите ствари, али су изгледа постали сиромашнији због чега и не предају пронађене туђе предмете. Нису толико савесни и не желе да сносе одговорност за оно што су пронашли.

Снимка
Мислим да је ово ипак нека одговорност, зависи шта су пронашли, односно донели људи, а исто тако зависи и од тога како ће реаговати особа која је нешто изгубила, пошто ми записујемо и податке особе која је предала изгубљену ствар,
објашњава Јорданка Русева. А откако је на снагу ступио и Закон о заштити личних података, људи су постали доста опрезнији.

Заборављене ствари нису неповратно изгубљене. Уколико их неко нађе, треба да их преда појединим одељењима за јавни превоз и метро. Пре 5 година је отворен позивни центар – 0700 13 233, у коме грађани најбрже и најлакше могу да дођу до информација о изгубљеним стварима. 

Људи обично не долазе код нас, већ нас позивају телефоном а ми њихове позиве прослеђујемо центру. Мислим да је његово отварање била добра идеја, јер се свако ко је изгубио неку ствар у градском превозу, одмах може јавити и проверити да ли је пронађена и предата одговарајућем одељењу, каже Јорданка Русева из Центра за градску мобилност.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: Десислава Семковска и архива



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Волонтери пребројали 6.240 врабаца

Волонтери са укупно 456 локација широм Бугарске укључили су се 27. априла у осмо издање кампање „Бројимо врапце“ коју организује Бугарско друштво за заштиту птица. Пребројано је укупно 6.240 врабаца три најчешће врсте ове птице – обичног, пољског..

објављено 30.4.24. 16.00
Дарена Гешева са съпругом Крикором, који је такође анестезиолог

Дарена Гешева и њен живот достојан романа

Кнежа, Софија, ЈАР, Боцвана и... Асеновград преплићу се у животу Дарене Гешеве поклањајући јој безброј сећања и прича које ће причати пријатељима и посетиоцима њеног кафића у Асеновграду, градићу у близини Пловдива. Животни пут Дарене, као и сваког од..

објављено 30.4.24. 12.15

У чоколадном царству Михаеле Катеве

Свако дете сања да има све време на свету за игру и уживање у безброј слатких искушења. Једно од њих је, наравно, њено величанство Чоколада. За многе људе данас, чоколада је стални извор среће, јер њено конзумирање подстиче производњу..

објављено 29.4.24. 10.40