Крстовдан – вера и традиције

Воздвижење Часног крста Господњег – један од највећих хришћанских празника

14. септембра Бугарска православна црква обележава један од највећих хришћанских празника Воздвижење Часног крста Господњег – Крстовдан. Ово је дан када је пронађен и ископан крст на којем је разапет Исус Христ. Часни крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму. На вест да је Часни крст пронађен окупило се мноштво народа и сви су желели да га виде, додирну и целивају. Тада је патријарх Макарије одлучио да крст подигне на једно узвишење. Прво Уздизање (Воздвижење) Часног крста догодило се 326. године и отада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења који је царица Јелена подигла на Голготи.

Снимка
У Бугарској се овај празник повезује са једним од највољенијих светих места у земљи – Крстовом гором, Општина Лаки. Крстова гора је у близини Крстовог врха (1.413 м), у централном делу Родопа, 6 км од села Борово. На том месту је 1956. године, на рушевинама старе обитељи, подигнут манастирски комплекс „Свето Тројство,“ док је 1995. године изграђена црква Покрова Пресвете Богородице.

Снимка
Након освештања храма се сваке године у ноћи између 13. и 14. септембра на хиљаде верника из земље и иностранства окупља на врху у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ. Људи верују да је на том брду закопан делић Часног крста који је царица Јелена дала свом сину Константину.

Снимка
О исцељитељској моћи тог места сведоче приче и легенде у којима се описује како су многи људи на Крстовој гори нашли спас и излечили се од тешких болести.

Празник града Силистре

Крстовдан се повезује и са празником подунавског града Силистре. Почетком 90-их година минулог века је Скупштина града Силистре 14. септембар, Крстовдан, прогласио Празником града. Традиционално свечаности трају до 1. октобра – дана када је јужна Добруџа пре 70 година поново ушла у састав Бугарске. Током месеца септембра се у граду организују различите традиционалне свечаности, концерти, препливавање Дунава и друге спортске активности, фестивал пива и многе друге културне манифестације. Међу њима су фестивал старе градске песме „Дунавске успомене,“ изложба „Скулптура и сликарство“ проф. Георгија Чапканова-Чапе и Бедига Бедросјана, наступи градског дувачког оркестра и празнично јутро намењено деци „Ја волим своју Силистру.“

Проф. Георги Чапканов-Чапа (у средини) – почасни грађанин Силистре, стигао је у град ради монтаже скулптурне композиције силистренског сликара Бедига Бедросјана, коју је израдио специјално за празник.
Поводом прославе празника ће у граду гостовати изложба „Велики војни маневри код Попова 1937“ Историјског музеја града Попова на којој ће бити представљене војне вежбе које је цар Борис III организовао, а које су биле везане за ослобођење Добруџе.

Крстовдан и „Гроздоберник“

У бугарским народним веровањима црквени празник Крстовдан се повезује са сунцем које на тај дан „кренека зими“. Верује се да на Крстовданноћ и обданица једнако трају тј. да је тада јесења равнодневица са којом стиже и време за сетву. Овчари напуштају планинске штале и силазе у село. Домаћице убиру поврће и воће у баштама и спремају зимницу – љутеницу (ајвар), туршије, а домаћини преносе сено са ливада у плевњаке. На Крстовдан се не ради, али они који имају винограде почињу бербу грожђа.

Снимка
Због тога је у неким крајевима Бугарске Крстовдан познат и као „Гроздоберник“ (дан када почиње берба грожђа). Прве гроздове новог рода жене односе у цркву на освештање а потом их деле члановима родбине и суседима за здравље и плодност. У неким селима, по традицији, после бербе младе цуре гњече грожђе ногама да би вино било питко.

Крстовданска погача

На Крстовдан најстарија жена у кући спрема обредни хлеб, тзв. Крстовданску погачу која је посна. У два пута пресејано брашно дода се прстохват соли, шећер, сирће, сода бикарбона и млака вода те се добро умеси. Накрају се украси крстом и пече.

Снимка
За празнични ручак жене спремају посна јела – вариво, питу са празилуком, печену бундеву, а на трпезу обавезно стављају и грожђе.  Држи се строги пост и не једе се ништа што је црвене боје. После црквене службе свештеник ставља црквени крст на нови ткани столњак на трпези, благосиља храну и освећеном водом шкропикућу, укућане и семе за усев. Домаћини га у знак захвалности почасте посним јелима, свежим поврћем, воћем и житом. На празник људи једни другима дају свеже погаче као житна жртва да би род био богат.

На Крстовдан имендан славе Крстју и Крстина, Крстан, Канчо, Ставри, Крстана, Кана, Крстена, Крстил, Крстила и Крстилена.


Саставила: Дарина Григорова

Превод: Ајтјан Делихјусеинова /Албена Џерманова

Фотографије: БГНЕС, БТА, dnevnik.bg и архива

Више из ове категориjе

Национална библиотека приредила изложбу о походу Наполеона на Египат

Национална библиотека „Свети Ћирило и Методије“ у Софији је јесењу сезону отворила изложбом посвећеном обележавању 220 година од почетка војног похода Наполеона Бонапарта на Египат. Изложба је прва и једина те врсте у Бугарској, а приређена је..

објављено 15.9.18. 08.45
„Уједињење Северне и Јужне Бугарске. 6 септембар 1885. године” – слика на поштанској карти из 1885. г.

Уједињење Бугарске – реална историјска легенда

6. септембра се навршавају 133 године од Уједињења Кнежевине Бугарске и тадашње Источне Румелије – аутономне покрајине у Османском царству са главним градом Пловдивом,која је заузимала део територије данашње јужне Бугарске. До стварања „две..

објављено 6.9.18. 08.10

Настављају се археолошка ископавања античког насеља Рацијарија

Настављају се истраживања у центру античког насеља Рацијарија у околини Видина, у северозападном делу Бугарске. Археолошки тим јавља да је ове године током ископавања, која су обновљена пре 2013. године, пронађено око сто нових налаза. Скоро завршени су..

објављено 1.9.18. 10.15