14. септембра Бугарска православна црква обележава један од највећих хришћанских празника Воздвижење Часног крста Господњег – Крстовдан. Ово је дан када је пронађен и ископан крст на којем је разапет Исус Христ. Часни крст је пронашла царица Јелена, мајка цара Константина Великог, када је била на поклоњењу Христовом гробу у Јерусалиму. На вест да је Часни крст пронађен окупило се мноштво народа и сви су желели да га виде, додирну и целивају. Тада је патријарх Макарије одлучио да крст подигне на једно узвишење. Прво Уздизање (Воздвижење) Часног крста догодило се 326. године и отада је Часни крст стајао у сребрном ковчегу у Храму Христовог Васкрсења који је царица Јелена подигла на Голготи.

У Бугарској се овај празник повезује са једним од највољенијих светих места у земљи – Крстовом гором, које се налази у близини Крстовог врха (1.413 м), у централном делу Родопа, 6 км од села Борово. На том месту је 1956. године, на рушевинама старе обитељи, подигнут манастирски комплекс „Свето Тројство,“ док је 1995. године изграђена црква Покрова Пресвете Богородице.

Након освештања храма се сваке године у ноћи између 13. и 14. септембра на хиљаде верника из земље и иностранства окупља на врху у нади да ће добити исцељење и Божју помоћ. Људи верују да је на том брду закопан делић Часног крста који је царица Јелена дала свом сину Константину.

О исцељитељској моћи тог места сведоче приче и легенде у којима се описује како су многи људи на Крстовој гори нашли спас и излечили се од тешких болести.

Празник града Силистре

Крстовдан се повезује и са празником подунавског града Силистре. Почетком 90-их година минулог века је Скупштина града Силистре 14. септембар, Крстовдан, прогласио Празником града. Традиционално свечаности трају до 1. октобра – дана када је јужна Добруџа пре 70 година поново ушла у састав Бугарске. Током месеца септембра се у граду организују различите традиционалне свечаности, концерти, препливавање Дунава и друге спортске активности, фестивал пива и многе друге културне манифестације. Међу њима су фестивал старе градске песме „Дунавске успомене,“ изложба „Скулптура и сликарство“ проф. Георгија Чапканова-Чапе и Бедига Бедросјана, наступи градског дувачког оркестра и празнично јутро намењено деци „Ја волим своју Силистру.“

Поводом прославе празника ће у граду гостовати изложба „Велики војни маневри код Попова 1937“ Историјског музеја града Попова на којој ће бити представљене војне вежбе које је цар Борис III организовао, а које су биле везане за ослобођење Добруџе.

Крстовдан и „Гроздоберник“

У бугарским народним веровањима црквени празник Крстовдан се повезује са сунцем које на тај дан „кренека зими“. Верује се да на Крстовданноћ и обданица једнако трају тј. да је тада јесења равнодневица са којом стиже и време за сетву. Овчари напуштају планинске штале и силазе у село. Домаћице убиру поврће и воће у баштама и спремају зимницу – љутеницу (ајвар), туршије, а домаћини преносе сено са ливада у плевњаке. На Крстовдан се не ради, али они који имају винограде почињу бербу грожђа.

Због тога је у неким крајевима Бугарске Крстовдан познат и као „Гроздоберник“ (дан када почиње берба грожђа). Прве гроздове новог рода жене односе у цркву на освештање а потом их деле члановима родбине и суседима за здравље и плодност. У неким селима, по традицији, после бербе младе цуре гњече грожђе ногама да би вино било питко.

Крстовданска погача

На Крстовдан најстарија жена у кући спрема обредни хлеб, тзв. Крстовданску погачу која је посна. У два пута пресејано брашно дода се прстохват соли, шећер, сирће, сода бикарбона и млака вода те се добро умеси. Накрају се украси крстом и пече.

За празнични ручак жене спремају посна јела – вариво, питу са празилуком, печену бундеву, а на трпезу обавезно стављају и грожђе.  Држи се строги пост и не једе се ништа што је црвене боје. После црквене службе свештеник ставља црквени крст на нови ткани столњак на трпези, благосиља храну и освећеном водом шкропикућу, укућане и семе за усев. Домаћини га у знак захвалности почасте посним јелима, свежим поврћем, воћем и житом. На празник људи једни другима дају свеже погаче као житна жртва да би род био богат.

На Крстовдан имендан славе Крстју и Крстина, Крстан, Канчо, Ставри, Крстана, Кана, Крстена, Крстил, Крстила и Крстилена.

Саставила: Дарина Григорова

Превод: Ајтјан Делихјусеинова /Албена Џерманова