Универзитети у Бугарској: квантитет на рачун квалитета

Фотографија: БГНЕС

1. октобра је отворена нова школска година на бугарским универзитетима. 55 високошколских установа примило је 300.000 студената различитих година студија и смерова. Број новоуписаних студената је 55.000 у односу на 70.000 пријављених и одобрених за финансирање из буџета. С обзиром на то да становништво земље броји скромних 7 милиона, број особа које су уписале факултет и број универзитета у земљи је на први поглед импресиван. Али изгледа да није баш тако јер Бугарска још увек није достигла европски ниво у складу с којим би требало да 40% становништва чине особе са завршеним факултетом, а који је у Бугарској 30% укупног становништва.

Бугари су увек држали до тога да својој деци обезбеде добро образовање. За време комунизма, када је у земљи била диктатура пролетаријата и на првом месту је био физички рад, кружила је анегдота да треба учити како не би радио. На почетку бурног преласка из комунизма у демократију иста анегдота је промењена под утицајем бројних примера из свакодневног живота, јер су то била времена пљачкашких похода агресивних, примитивних, неписмених и мишићавих мушкараца. Овај криминални, али растући контингент „мишићавих снагатора“ је доказао да се можеш обогатити и без дипломе. Одређен број младих Бугара се угледао на њих и брзо је прешао на тамну страну запостављајући образовање.

Данас је слика контрадикторна. Углед факултетске дипломе је, до извесног степена, захваљујући званичној политици бугарских власти заштићен. Министарство образовања сваке године објављује број буџетских места на различитим смеровима државних универзитета. Али се ретко кад деси да се буџетска квота попуни јер или није реална, или су у питању непрестижни смерови. Универзитети су, са своје стране, заинтересовани да приме што је могуће већи број студената јер је висина државних субвенција, које се додељују одређеном универзитету, условљена бројем примљених студената. Из тог разлога, посебно место има 14.000 страних студената који сами финансирају студије на бугарским универзитетима.

Политика усмерена ка повећању броја особа са дипломом факултета даје врло дивергентне резултате јер подстиче квантитет на рачун квалитета. Овде је место и да се каже да бугарско високо образовање нема висок међународни рејтинг. Најстарији и још увек најпрестижнији универзитет у земљи је Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“ који је током 130 година постојања припремио преко 300.000 Бугара. Он, рецимо, заузима 855. место на Универзитетском рангирању према академским перформансама (УРАП) за 2017/2018. годину.

Слично мишљење деле и неки послодавци. Они већ дуго тврде да високо образовање није усклађено с потребама привреде и друштва, да су људи који су стекли диплому о високом образовању само на папиру стручњаци који имају одговарајуће професионалне компетенције. Није случајно што је недавно донета одлука да познати и афирмисани пословни људи и индустријалци држе часове на универзитетима како би студентима пренели практична знања за сналажење у пословном свету. То ће вероватно бити од користи за обе стране и читаву Бугарску која не види другу будућност за себе осим да постане технолошки развијена и конкурентна на међународном тржишту европска земља средње величине. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Више из ове категориjе

Први кораци латино музике у Бугарској и „Салса доктори“

У доба социјализма путовања у земље ван социјалистичког табора била су привилегија малобројних срећника. Али је у Софији била једна четврт, Студентски град, који је био попут малог Лондона – на његовим улицама се могао чути говор из блиских и..

објављено 11.12.18. 08.35
Красимир Каракачанов Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Скопље: Изјава Красимира Каракачанова идеалан повод за непријатељство – ми желимо пријатељство Изјава бугарског вицепремијера Красимира Каракачанова представља одличну прилику за сличан контра одговор и стварање негативног расположења које..

објављено 10.12.18. 15.28

Мањак младих осуђује занате на изумирање

Бугари су одувек имали смисао за лепоту и ма да су најчешће живели веома скромно, у својој свакодневици су употребљавали многе лепе предмете наслеђене од предака, својеручно израђене или дело неког самоуког мајстора. Жене су се са своје стране..

објављено 10.12.18. 08.45