Хроника балканских догађаја

Бугарска, Грчка, Србија и Румунија могу конкурисати заједно за домаћина Светског првенства у фудбалу 2030. године

Фотографија: БГНЕС
Бугарска, Грчка, Србија и Румунија размишљају о подношењу заједничке кандидатуре за домаћина Светског првенства у фудбалу 2030. године, саопштио је бугарски премијер Бојко Борисов у Варни, где је 2. новембра одржан самит четири балканске земље. Са данашњим даном заједничке кандидатуре за то Светско првенство најавили су Аргентина, Уругвај и Парагвај, Велика Британија, као и Мароко, Тунис и Алжир. Шпанија такође размишља о евентуалној кандидатури заједно са Португалом. На Светском првенству 2026. године у САД, Мексику и Канади први пут ће учествовати 48 репрезентација. Вест која је стигла из резиденције Евксиноград, крај Варне, постала је главна тема балканских медија а посебно македонски медији су изразили недоумицу чињеницом да њихова земља није укључена у „групу кандидата за домаћинство“ мада се зна да је стадион у Скопљу један од најмодернијих у региону и да је он угостио меч за Суперкуп Европе 2017.

Туризам у фокусу румунског председавања Саветом ЕУ

Фотографија: БГНЕС
Румунија планира да искористи председавање Саветом ЕУ од 1. јануара 2019. године за пружање подстицаја својој туристичкој индустрији која је, по речима државног секретара у Министарству туризма Георгеа Томојаге, у успону. Према њему, Румунија развија све врсте туризма – приобални, културни, посете објеката на Унесковој листи, авантуристички, а 2017. је била најбоља година за румунски туризам последњих 10 година. Туризам није обухваћен европским законодавством а у исто време обезбеђује 25 милиона радних места у оквиру Уније. Због те чињенице међу циљевима румунског председавања саветом ЕУ биће укључивање туризма у вишегодишњи финансијски оквир ЕУ за следећи програмски период (2021-2027).

Скупштина Косова одбацила резолуцију којом се председнику Хашиму Тачију забрањује да преговара о размени територије с Београдом

Хашим Тачи Фотографија: БГНЕС
Парламент Косова није усвојио Резолуцију коју је предложила опозиција и којом би требало да се било ком политичком лидеру, укључујући и председника земље, забрани да преговара о промени границе са Србијом. Расправа о дијалогу са Србијом је обиловала узајамним оптужбама, нападима и личним увредама посланика из редова владе и опозиције. Косово, на којем живе претежно етнички Албанци, је 2008. прогласило своју независност од Србије, али групе етничких Срба на Косову и етничких Албанаца у Србији остају извор напетости. Београд не признаје независност Косова. Косовски председник Хашим Тачи је подржао „корекцију границе“ са Србијом која је подразумевала припајање српске Прешевске долине али без било каквог предлога у замену за то. Други лидери из Србије и са Косова су такође наговестили да се разматра размена територија.

Након паузе од 12 година Грчка и Република Македонија обновиле летове између Атине и Скопља

Фотографија: БГНЕС
Након паузе од 12 година Грчка и Република Македонија су обновиле летове између Атине и Скопља. Ово се дешава у тренутку када су Атина и Скопље покренули процес побољшања односа након постизања у јуну ове године договора о окончању дугогодишњег спора око имена бивше Југословенске Републике. Директни летови између Скопља и Атине постојали су у периоду од 2003. до 2007. године, али су исти укинути када је претходна македонска влада аеродрому у Скопљу дала име „Александар Велики”, јер је то наљутило Атину. Лет између главна града две земље два пута недељно изводиће највећи грчки авио-превозник Aegean Airlines.

Босна и Херцеговина покушава да пред зиму избегне хуманитарну кризу

Фотографија: total-croatia-news.com
Босна и Херцеговина покушава да пред зиму избегне хуманитарну кризу за више хиљада миграната који су кренули у ЕУ и који још увек, и покрај снижења температура, спавају углавном на отвореном. Сиромашна балканска земља је постала честа станица на новој рути којом мигранти, бежећи од ратова и сиромаштва у Азији, Сјеверној Африци и на Блиском истоку, настоје да се домогну ЕУ. Кроз Босну и Херцеговину је на путу ка Хрватској, која је чланица ЕУ, ове године прошло више од 20.000 миграната. Међутим, ова земља која је и сама суочена са својим економским и политичким проблемима, нерадо прима нове мигранте и у њој се споро одвија процес отварања прихватних центара. Ван њих налази се још преко 1.000 миграната, што значи да би се са доласком зиме и првог снега ситуација могла претворити у хуманитарну трагедију, упозорава Агенција УН за избеглице.

Турска отворила највећи аеродром у свету

Фотографија: designboom.com
У Истанбулу је отворен нови аеродром који ће, према турским властима, бити највећи у свету. Изградња аеродрома кошта 26,1 млрд. евра. Међутим, са данашњим даном је реализована тек прва од укупно 4 фазе изградње која је почела 2014. године. Ова прва кошта 6 млрд. евра. Остале фазе би требало да се заврше до 2023. године. Аеродром ће имати укупан капацитет од 200 млн. путника годишње. Тренутно аеродром ће моћи да опслужује око 90 млн. путника. Сами грађевински радови на реализацији овог великог пројекта не одвијају се без проблема. Укупно 500 људи је ухапшено за време протеста на месту извођења радова поводом смртних случајева услед повреда на раду и лоших услова рада на градилишту на којем је до сада живот изгубило скоро 30 радника.

Саставио: Мануел Савов

Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Валентин Лазар и Симо Лазаров – син и отац заједно на сцени

Валентин Лазар захвалан свом оцу на сваком савету

Кад је био дете његове играчке су били музички инструменти, а и данас га одушевљавају сви нови електронски музички инструменти. Валентин Лазар је композитор и професор у школи у Тел Авиву, аутор уџбеника „Техника свирања на синтесајзеру“ и труди..

објављено 25.3.19. 12.18
Фотографија: БГНЕС

Хроника балканских догађаја

Настављају се антивладини протести у Албанији Више хиљада грађана окупило се испред зграде албанске владе тражећи њену оставку и заказивање превремених избора. Албанска полиција је како би растерала демонстранте испалила сузавац и водене..

објављено 25.3.19. 11.49

Спелеологија у Бугарској слави 90 година

Истраживање пећина у Бугарској је почело пре око 100 година. Прва истраживања пећинске фауне спровео је академик Иван Буреш 1922. године, док је био директор Царског музеја. За рођен дан бугарске спелеологије је одређен датум 18. март 1929...

објављено 24.3.19. 08.35