Легенда бугарске ратне морнарице наставља свој живот

Последња бугарска борбена подморница „Слава“ има шансу да се претвори у музеј подморничке флоте. Већ 7 година у луци у Варни она чека да се њена судбина реши. Што више времена пролази то је већа могућност да подморница потоне у море. Као спасилачки појас стигао је предлог фондације „Белославско стакло“ да подморницу претвори у туристички објекат. Још увек није прецизирано на које ће место бити постављен драгоцени експонат али је договорено да се инвеститору право на коришћење објекта уступи на рок од 10 година. Кажу да постоји велика вероватноћа да нови дом „Славе“ буде Белославско језеро, које се налази у близини морске престонице Бугарске а поред тога има важан транспортни значај.

СнимкаНамере су да се подморница постави на суви док, после чега би се припремило погодно место на којем ће бити стационирана тако да би била видљива за пловила која саобраћају Белославским језером, објашњава др Маријана Крстева, директор Војнопоморског музеја у Варни. У исто време подморница ће бити доступна за посетиоце. Идеја је да се она претвори у туристички, културно-историјски објекат. Зна се да претварање било ког предмета у музејски експонат захтева пуно напора. Од великог значаја је колико ће се новца уложити и који ће технички стручњаци учествовати у пројекту. Припремни период ће нешто дуже потрајати с обзиром на место на које ће бити постављена подморница и имајући у виду да је чека озбиљан ремонт и обрада. Обавезно треба елиминисати процесе корозије, обновити елементе који сада недостају како би она заиста изгледала као некад.“

„Слава“ је произведена 1960. године у бившем Совјетском савезу. Дуга је 76 метара, широка – 7 метара а газ јој износи 6 метара. Може заронити највише 300 метара дубине и возити брзином од 15,3 чвора док је на површини. Њу и подморницу „Надежда“, која је већ избачена из употребе, НАТО бродови никада нису пресретали за време вежби. Маријана Крстева нам је укратко испричала и о славним данима „Славе“:

Снимка
Када је стигла у Бугарску она је већ имала пуних 25 година. У оно време наша земља је имала искуство у подморничарству. Претварање „Славе“ у музеј ће посетиоцима пружити могућност да се упознају с њим. Крајем 80. година минулог века Бугарска је имала 4 подморнице. Треба такође додати да су се у доба, када се ратној морнарици посвећивало довољно пажње, у оквиру Варшавског уговора и уз учешће Совјетског савеза одржавале бројне вежбе што је доприносило да имамо прилично снажну морнарицу. После 1989. године, када се политичка ситуација код нас и у свету мења, бугарске подморнице су учествовале у заједничким вежбама са турском ратном морнарицом. Доласком новог миленијума смањује се интензитет пловидбе, смањује се и број подморница. У децембру 2010. године „Слава“ је последњи пут пловила а 1. новембра 2011. избачена је из употребе. То је и крај бугарског подморничарства.“

Снимка
Сада подморница очекује почетак свог новог живота. Иницијатори пројекта њеног претварања у туристички објекат уживају снажну подршку Ратне морнарице Бугарске и Савеза на подморничара, како и Музеја ратне морнарице у Варни, где се тренутно чува застава „Славе“.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: БГНЕС и museummaritime-bg.com

Више из ове категориjе

Васил Левски и данас изненађује

Откриће које је недавно направио један млади кустос из Музеја Васила Левског у Карлову изазвало је праву сензацију међу широм јавношћу и истраживачима живота и дела великог бугарског револуционара и борца за ослобођење Бугарске Васила Левског. Виктор..

објављено 13.12.18. 09.10

Спомен-храм Светог Андреја Првозваног у Софији чува успомену на бугарске борце

Она је једина црква не само у Софији, него и у целој Софијској епархији која је подигнута у част овог свеца , почиње причу о цркви Светог Андреја Првозваног отац Стилијан Табаков који је њен свештеник. Мали је број бугарских епархија у којима има..

објављено 30.11.18. 14.08

99 година од потписивања Нејског мировног уговора

Данас се навршава 99 година од потписивања Нејског мировног уговора. Он је Бугарској наметнут након њеног пораза у Првом светском рату. 27. новембра 1919. у париском предграђу Неји сир Сен потписали су га премијер   Александар Стамболијски и..

објављено 27.11.18. 13.18