Спомен-храм Светог Андреја Првозваног у Софији чува успомену на бугарске борце

Она је једина црква не само у Софији, него и у целој Софијској епархији која је подигнута у част овог свеца, почиње причу о цркви Светог Андреја Првозваног отац Стилијан Табаков који је њен свештеник. Мали је број бугарских епархија у којима има храмова посвећених Светом Андреју. А овај је посебно повезан са борцима палим за слободу Бугарске у Руско-турском рату (1876-1878), Српско-бугарском рату (1885) и Македонско-једренском ополчењу (1912-1913). Након ослобођења Бугарске од Османлија (1878) је Софија, новопроглашена престоница земље, неприметно прерасла у велики град. Изграђене су нове четврти међу којима је и она у којој је подигнута црква Светог Андреја.

СнимкаОвај део града је брзо насељен, прича отац Стилијан. И пошто су људи имали своје духовне потребе одлучили су да у свом кварту изграде богомољу. У прошлости је стамбена четврт „Банишора“ била једно од највиших места у Софији и идеја је била да се предвиди један повећи плац за изградњу великог храма у част читавог бугарског ополчења. После Другог светског рата су људи били посебно захвални свим борцима који су пали на олтар Отаџбине. Није случајно што се главна саобраћајна артерија, на којој је изграђен храм, зове Ополченска.

Године 1925, уз благослов Софијског митрополита Стефана, општина је издвојила велики плац између четири улице – „Ополченска,“ „Странџа,“ „Кавала“ и „Струга,“ али прикупљена средства нису била довољна за изградњу величанственог храма по угледу на катедралу Светог Александра Невског. Након разорних по Бугарску Балканских ратова земља је доживела озбиљне финансијске потешкоће. Црква није била у стању да обезбеди потребни новац због чега је изграђена капела која је освештена 1926. године. За време бомбардовања Софије у Другом светском рату је капела срушена до темеља. Захваљујући напорима оца Василија Попдимитрова, за само три године су завршени радови на обнови срушене капеле. Када је 1953. године Бугарска патријаршија обновљена, новоустоличени Бугарски патријарх Кирил покушава да капелу прошири како би постала спомен-храм. Уз његов благослов су изграђена два додатна, бочна крила и висок звоник изнад припрате. 1970. године је храм освештен, а на прослави 50. годишњице његове изградње је викарни епископ Софијске митрополије Партеније у свом говору поменуо да је храм Светог Андреја Првозваног „четврта по реду Софијска катедрала“ после храмова Свете Софије, Светог Александра Невског и Свете Недеље.

Наравно, цркву не чине зграде, већ људи који улазе у њу, чланови парохије, каже отац Стилијан и додаје: А спомен-храм Светог Андреја Првозваног је увек био средиште једних од највећих духовника у Бугарској.

1953. године је при храму основано Православно хришћанско братство. Отада до данас се по традицији средом држе беседе. Предавачи су предстојатељ храма и гостујући професори из Софијске духовне семинарије и Духовне академије.

Нажалост, терен на којем је изграђен храм није стабилан и звонара ће се ускоро урушити, каже отац Стилијан и додаје: Ми смо већ спровели одговарајућа геодезијска испитивања, те утврдили место на којем би могло да се подигне нова звонара. Тиме ћемо спасти храм и спречити евентуалну несрећу. 

У скромној цркви посвећеној Првозваном Христовом Апостолу има кутија за добровољни прилог у коју сваки верник који поштује успомену на пале бугарске борце може да стави свој прилог за изградњу новог звоника.

Дај Боже да се једног дана, помоћу прикупљених средстава, оствари првобитна замисао наших предака, а наиме – да се на овом месту изгради величанствени спомен-храм.


Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: dveri.bg и pravoslavie.bg

Више из ове категориjе

Васил Левски и данас изненађује

Откриће које је недавно направио један млади кустос из Музеја Васила Левског у Карлову изазвало је праву сензацију међу широм јавношћу и истраживачима живота и дела великог бугарског револуционара и борца за ослобођење Бугарске Васила Левског. Виктор..

објављено 13.12.18. 09.10

Легенда бугарске ратне морнарице наставља свој живот

Последња бугарска борбена подморница „Слава“ има шансу да се претвори у музеј подморничке флоте. Већ 7 година у луци у Варни она чека да се њена судбина реши. Што више времена пролази то је већа могућност да подморница потоне у море. Као..

објављено 29.11.18. 13.10

99 година од потписивања Нејског мировног уговора

Данас се навршава 99 година од потписивања Нејског мировног уговора. Он је Бугарској наметнут након њеног пораза у Првом светском рату. 27. новембра 1919. у париском предграђу Неји сир Сен потписали су га премијер   Александар Стамболијски и..

објављено 27.11.18. 13.18