Буџет заснован на оптимистичним прогнозама

Фотографија: архива

Након дводневне дебате парламент је усвојио државни буџет Бугарске за 2019. г. Нацрт буџета Министарства финансија влада је одобрила без  корекција, а тако достављени предлог буџета парламент је такође изгласао без промена. Ниједан од малобројних добро образложених предлога опозиције нису узети у обзир.

У Бугарској се сматра да је усвајање Закона о државном буџету  кулминација рада Народног собрања током године. То није безразложно јер држава остаје највећи послодавац у земљи, она је уједно највећи инвеститор и незаобилазни чинилац у решавању проблема образовања, социјалне политике, здравствене заштите, безбедности и одбране. А то су области које се директно односе на сваког бугарског грађанина.

Оно прво што треба рећи за нови државни буџет је да је он највећи у савременој историји земље – на трошковној страни буџета је 22.730 млрд евра, за 3 млрд евра више него у овогодишњем буџету. Поређења ради ћемо навести да ће буџет најмоћније чланице ЕУ, Немачке, за 2019. износити 356 млрд евра, дакле скоро 16 пута више у поређењу са јавним финансијама Бугарске. Сви који рачунају на приходе из буџета Бугарске, добиће више него прошле године премда ће се опет чути мишљење како новац никад није доста.

Бруто минимална зарада ће бити повећана са 256 евра на 283 евра. 440 млн евра више планирано је за пензије и социјална давања, а у ту сврху држава је издвојила преко 7 млрди евра. 275 млн евра одлази за потребе сектора здравствене заштите, 240 млн. евра за одбрану и безбедност, 180 млн евра за образовање. Индикативне су речи подносиоца предлога Закона о државном буџету, министра финансија Владислава Горанова. Он је пред посланицима изјавио да је „Буџет прогноза, која је за идућу годину добра“. Није сасвим сигурно да је ово тачно јер су већ видљиви први знакови успоравања пословног циклуса и то не само у Бугарској, него и у осталим европским земљама, чак је у стабилној Швајцарској регистрован пад бруто домаћег производа. Није могуће да се ово успоравање стопа економског раста не рефлектује на малу бугарску привреду, кроз смањење прихода од основног извора раста – извоза.

Највећи удео на расходовној страни буџета има новац намењен спровођењу социјалне политике – у подршку незапосленима, особама са инвалидитетом, социјално угроженим, пензионерима. Од 1. јануара повишицу плата ће добити сви запослени у јавним предузећима (јавна управа, полиција, војска, просветни радници, лекари и др.) а од 1. јула пензије ће бити повећане за 5,7% одсто. Поред већих зарада, војска и снаге безбедности добиће знатно веће државне субвенције за пренаоружање. Државни дуг крајем 2019. г. не сме премашити 12 млрд евра (за 2018. та граница је била 13 млрд евра). Све те бројке сведоче да је владајућа гарнитура уверена у себе иако ће се догодине одржати бар две врсте избора – за Европски парламент и за локалне власти. Издашност државног буџета у погледу неких сектора посматрачи тумаче као „предизборна обећања“.  Није сигурно да ли је то тако, али у сваком случају економска и социјална политика за наредну годину, онако како је планирана у буџету, изгледа много ближа реалним потребама и могућностима земље и представља корак даље на путу повећања просперитета бугарских грађана који све јасније стављају до знања да више не желе да буду најсиромашнији Европљани.

Превод: Ана Андрејева

Више из ове категориjе

Бугарска у трци са Грчком за нови руски гасовод – економија или геополитика?

Још пре него што је добила званичну понуду руског државног гиганта Гаспрома Бугарска је рекла да пристаје да транзитира руски гас. Неколико дана касније је и Грчка у Москви изразила жељу да се преко њене територије допрема руски гас. Изградња..

објављено 11.12.18. 12.52

Затварање стручних школа проблем за бугарску привреду

Да ли заиста на тржишту рада у Бугарској недостаје радна снага и да ли ће заиста увоз радника из трећих земаља бити одавно очекивано решење проблема недостатка радника била су нека од питања размотрена на форуму у организацији фондације „Фридрих Еберт“..

објављено 6.12.18. 12.40

Бугарска свом снагом брани експлоатацију угља и рад термоелектрана

Рудари и енергетичари су ових дана протестовали у Софији због опасности да вађење угља и рад термоелектрана на угаљ буду обустављени до две године из еколошких разлога. Они су добили подршку синдиката, владе, конкретније министарке енергетике..

објављено 4.12.18. 13.24