Стојо Крушкин је међу првим бугарским гардијским музичарима после ослобођења Бугарске од османске владавине. Године 1878., ускоро после обнављања Војске Бугарске, донета је одлука о оснивању војног дувачког оркестра. Влада је склопила уговор са двадесетак чешких музичара који су ударили темеље. Крушкин је рођен 25. децембра 1882. године у селу Бистрица, у близини Софије. Образовање је завршио у Војној школи, на којој је постојао и смер „музика“. Био је дисциплинован, имао је смисао за музику и брзо је савладао сва потребна знања и вештине. Именован је за фаготисту дувачког оркестра школе.

Касније је емигрирао у САД с идејом да тамо стекне неки капитал па да се потом врати у домовину. У САД је 1915. године основао и руководио првим бугарским оркестром под називом Bulgarian Balkan Band чије је чланове, наше сународнике рођене у  Прилепу, Солуну, Софији, он окупио. На самом почетку бенд је изводио репертоар који је Стојо Крушкин научио док је свирао као гардијски музичар – бугарске маршеве, сплетове народних песама итд. С оне стране океана, предузимљиви Бугарин се латио низа других послова. Пре извесног времена новинар Венцислав Жеков – један од потомака Крушкина, је решио да истражи његов живот како би и нове генерације знале о његовом раду.

О мом прадеди се не зна много – прошле су многе године – прича Венцислав Жеков. –  Он је преминуо у САД 1957. године. Међутим, знамо неколико ствари за које се може рећи да су амблематске. Једна од најзанимљивијих чињеница из његовог живота је то да је он међу преживелима с Титаника. У ствари, он се није укрцао на брод. Имао је карту, али му је воз закаснио тако да се сав разочаран вратио у Бугарску. Наравно, после тога је био веома срећан што се све тако одвило. У САД је успео да оде после Првог балканског рата. Тамо је, у Стилтону, Пенсилванија, основао први бугарски оркестар. Он је и његов диригент. Касније је оркестар преузео његов ортак Христо Серафимов Стојо Крушкин покушава да формира други оркестар, али је он био мање успешан. Ето то су најзанимљивије ствари. Срећом, очували смо предмете које можемо показати и то: позлаћени џепни сат, његов нотес, који садржи информације о салама које је унајмљивао, новцу који је добијао и који је дуговао.

Први пут је извођење дувачког оркестра чуо када је био дете. Породица му је била сиромашна. Кад је Стојо имао око 15 година, дали су га једној богатој породици у Софији да им чува дете. У то време се загрејао за војне оркестре који су дефиловали по софијским улицама. Често је ишао иза њих, опонашао је музичаре, марширао је. Тако је кренуо тим путем. Традицију је наставио и у САД - на фотографијама се види да су чланови његовог оркестра имали униформе, знамо да изводе музику коју је он раније свирао – другим речима прадеда није прекинуо везу са домовином иако је отишао тако далеко од ње.

Венцислав Жеков је успео да пронађе и информације о репертоару оркестра Bulgarian Balkan Band. У почетку је изводио само бугарску музику, а касније и америчка дела. Музичари су вољени, често су их позивали да свирају на празницима и слављима у различитим градовима САД.

Предузимљиви Бугарин је отворио и бугарски ресторан у Калифорнији у којем је, наравно, нудио претежно бугарска традиционална јела. Кувар ресторана био је лично он. Трудио се да остане Бугарин и у великој мери је у томе успео.

У октобру и новембру ове године у Музеју Софије је приређена изложба посвећена животу и раду Стоја Крушкина. Посетиоци су имали прилику да виде његове фотографије, документе из породичне архиве и из архива САД. 

Склопили смо занимљиву причу која је већ завршена и у облику књиге за коју се надам да ће се ускоро појавити на тржишту. Експонате изложбе смо поклонили Музеју Софије. Настала је идеја о снимању филма о Стоју Крушкину, о његовом животу и оркестру Bulgarian Balkan Band.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: Албена Безовска и stoioivanov.blogspot.com