Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Тамо где се преплићу легенде из доба Трачана и модерне технологије производње вина


Град Мелник и његова околина су надалеко познати по квалитетном вину које се производи од аутохтоних сорти винове лозе попут Широке мелнишке и Ране мелнишке лозе, коју још зову и Мелник 55. Ове сорте успевају само у долини реке Струма, а вино у чијој се производњи користе доприноси очувању и развоју бугарске винарске традиције. Природа и специфични климатски услови у овом крају, које употпуњује чиста животна средина, подстичу висок квалитет производа.


Вила „Мелник“ се налази усред живописног винограда у месту Бели брег, у близини села Хрсово. Реч је о породичном винском подруму са традицијом дугом око 200 година. Добра организација рада и велико поштовање према породичним вредностима су одлучујући фактор у производњи квалитетног вина. Винарија „Мелник“ је укључена у Књигу породичног бизниса у Бугарској – 2017. која је изашла у издању Удружења припадника породичног бизниса у Бугарској. Циљ је да искуство успешних породичних компанија, које чине кичму домаће привреде, послужи као пример и инспирација другима. Из овог издања сазнајемо да се идеја о савременом винском дворцу родила у младим годинама Николе Зикатанова у тежњи да сачува основни извор преживљавања своје породице и ода дужно поштовање према традицији, култури и природи Мелнишког краја, одакле потиче његова породица.


О производњи вина у том крају се може много тога рећи, али је најбоље кад о томе прича особа која се дуги низ година бави тиме. Тања Михајлова није у сродству с власницима овог подрума, али већ годинама ради с њима. Драго ми је што сам део њихове екипе, првенствено због тога што ми је рад усмерен на неговање старих бугарских традиција и њихово промовисање у свету, каже Тања Михајлова и додаје:

Бутик винарије у Бугарској које су по угледу на француске и италијанске подруме зову се „виле“ што значи да је реч о произвођачу који је уједно и власник винограда. Производни капацитет наше винарије је 250 тона годишње а упркос томе што није велика она има своје тајне за производњу вина. Наши подруми су отворени за посетиоце из земље и иностранства. Тако, рецимо, овде се организују фото-сесије, венчања и на овај начин се оживљава и чува успомена на традиције везане за вино из тог краја.


Наши производи су популарни не само у Бугарској него и у осталим деловима света. Извозимо вино, претежно од аутохтоних сорти, али имамо и класичне сорте као што су каберне, мерлот, сира. Оне су незаобилазан део купажних вина. Поносна сам на све што производимо, а то је главни разлог зашто толико година радим у овој породичној винарији. Волим свој посао и никад га не бих заменила. Од посебне важности је и чињеница да се код нас ради озбиљно и коректно, а екипа нам је снажна и уједињена
.

Тања Михајлова није пропустила да нам исприча и о невероватном квалитету аутохтоне сорте – Широке мелнишке лозе, која је назив добила по широким листовима. Вино произведено од ове сорте је друго по популарности бугарско вино, после Мавруда.


Ово вино карактеришу посебна трпкост и несвакидашњи мирис
, објашњава Тања Михајлова. У околини Мелника је земља пешчана, стога ова сорта винове лозе успева једино и само овде. Наравно, посебну улогу има и медитеранска клима која се осећа по долини реке Струма што даје коначни додир овој сорти. Грожђе ове сорте се бере последње пошто најкасније дозрева, те захтева пуно сунца. Берба је у септембру – октобру. Људи у околини града Мелника током године уживају у највише сунчаних дана у односу на остале делове земље, а температуре су веома високе у овом делу Бугарске. Све то овај крај недвосмилено чини неупоредивим што се производње вина тиче.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: villamelnik.com

Више из ове категориjе

Формирао се нови пар црних лешинара у источним Родопима

Мужјак црног лешинара, који је пуштен у природу у оквиру пројекта реинтродукције ове врсте, пронашао је своју партнерку, за коју се претпоставља да потиче из колоније црних лешинара у Националном парку „Дадија“ у Грчкој. Радосну вест о новом пару у..

објављено 14.2.25. 13.55

Слаб одзив грађана на бојкот хипермаркета

Након што су сличне акције спроведене у Хрватској, Грчкој, Румунији, Словенији, Северној Македонији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, четири организације у Бугарској позвале су грађане да 13. јануара не купују у великим трговинским ланцима због..

објављено 13.2.25. 17.27

Климатолог проф. Георги Рачев: Квалитет ваздуха нас чини једнакима

Светски дан радија – 13. фебруар, ове године је посвећен климатским променама. Овај избор није случајан – према Париском споразуму, 2025. година означава прекретницу у борби против климатских промена, ако човечанство жели да испуни дугорочни циљ и..

објављено 13.2.25. 13.15