Политичка 2018. почела је бурно у Бугарској. Исто тако је и завршена.Крај 2018. вратио је успомене на јаросне борбе 1968. када је Западну Европу запљуснуо талас студентских и омладинских побуна. Педесет година касније у децембру је Париз уздрман уличним демонстрацијама, сукобима, проетстима у којима се разбијају излози и спаљују аутомобили. Пре тога је Бугарска неједном осванула бликираним аутопутевима, улицама и трговима. Али нека идемо редом.

Година је почела захтевом за изгласавање неповерења коалиционој влади премијера Бојка Борисова, који је опозициона Бугарска социјалистичка партија (БСП) поднела због одсуства политике за борбу против корупције. Захтев није успео што и није неко изненађење, јер у најновијој историји Бугарске ниједно гласање неповерења није оборило владу. Донекле је изненадило то што је опозиција затражила неповерење у тренутку када је Бугарска преузела председавање Саветом ЕУ, а то је благо речено, било веома нељубазно. Уследили су нови такви захтеви – у јуну због проблема око безбедности и у октобру због неуспешне политике у сфери здравствене заштите. У међувремену протести нису престајали. Најпре су на улицу изашле мајке деце са инвалидитетом које су инсистирале да држава примени праведан, диференциран приступ потребама те деце и њихових породица. Транспаренте које су мајке носиле са натписом „Систем нас/их убија“ постао је слоган каснијих масовних протеста ширег круга грађана незадовољних све већим социјалним разликама.

Летњи потреси у владајућој коалицији - оставке министара - само су долили уље на ватру. Онда је дошло и до оставке потпредседника владе Валерија Симеонова, који је уједно лидер Националног фронта за спас Бугарске, коалиционог партнера владе. Ни та оставка није могла зауставити протесте. Јасно се видело како нису у питању само ниске зараде, високе цене енергената, велики порези. Владајућа гарнитура није дијалогична, понавља до у недоглед свој предизборни програм, док у програмима опозиције нема алтернативних решења.

Крајем јесени из Брисела је стигла добра вест да Европска комисија (ЕК) цени напоре Бугарске на спровођењу реформи. Према Извештају о напретку Бугарске, ако земаља и даље ради на извршењу 17 препорука из прошлогодишњег извештаја у оквиру Механизма за сарадњу и верификацију, није искључено да се мониторинг укине. По речима Франса Тимерманса, потпредседника ЕК који је задужен за владавину закона, у области независности судске власти, законодавног оквира  и борбе против организованог криминала – три од укупно шест критичних показатеља – надзор се може сматрати привремено укинут. Заиста, ниједна од досадашњих влада није могла да оствари такав помак. Уочи објављивања извештаја Бугарска је међутим учинила велики искорак – против познатих бизнисмена су подигнуте оптужнице, неки су побегли у иностранство, за њима су расписане Интерполове потернице,  други су стрпани у притвор због прања новца, организованог криминала, утаје пореза и злоупотребе фондова ЕУ. У Агенцији за Бугаре у иностранству спектакуларно је откривена и ухапшена криминална група, која је примала мито за одобравање бугарског држављанства. Дотле је све у реду, предстоји да видимо да ли ће неко бити осуђен.

Председавање Бугарске Саветом ЕУ од 1. јануара до 1. јула заслужено је добило позитивну оцену у земљи и ван ње. Стотинак нацрта закона је поднето на разматрање у току тог председавања, а око 80 њих је постигнута сагласност држава чланица, уз то у тренутку када су унутрашње тензије биле у порасту. Неки од њих су изузетно важни. Рецимо у економској области државе чланице су се договориле да смање ризике у банкарском сектору, постигнута је сагласност око свеевропске пензионе услуге и прекограничног трансфера новца, ступили су на снагу нови инструменти трговинске заштите ЕУ. Као неоспорни успех председавања Бугарске оцењују се и одржани у нас самити балканских држава, укључиво уз учешће Турске. Грчка и Македонија су се споразумеле о имену бивше југословенске републике. ЕК је препоручила отпочињање преговора о приступању Македоније и Албаније.

У 2018. години активирана је спољна политика Бугарске, обележена низом посета председника Румена Радева, премијера Бојко Борисова и министарке спољних послова Екатерине Захаријеве европским, блискоисточним и прекоокеанским земљама. Међу посетама премијера, поред балканских, од посебног значаја су ове Мароку, Египту, Уједињеним арапским емиратима, Саудијској Арабији, Либији.

И пошто смо почели протестима, нека завршимо тиме да је окидач протеста – недостајући Закон о персоналној асистенцији особа са инвалидитетом усвојен средином децембра у парламенту пуном већином. Након 190 дана мајке су дигле шаторе протеста. Да ли ће се у 2019. години страсти стишати зависиће од решености оних који су на власти у Бугарској, Француској и свугде у ЕУ, где владине, тобоже социјалне мере увећавају богатство једних, а друге чине још сиромашнијим. У условима све слабијих шефова држава и влада, када се ЕУ реформише у одсуству визионара и када предстоје избори за Европски парламент тешко је дати поуздану прогнозу.