Шта нам доноси Јовандан – обичаји, обреди и веровања

У земљама у којима хришћани рачунају време по Грегоријанском календару 7. јануар је посвећен Јовану Крститељу, који се још зове и Претеча(онај који иде напред), јер је објављивао вест о доласку Месије – Христа, коме је иначе блиски рођак. После детињства и ране младости проведених у дому својих побожних родитеља Јован је отишао од куће и живео у Јудејској пустињи, а касније по околини реке Јордан проповедао близину Царства небеског и вршио обредна купања на реци. Око своје тридесете године и Исус Христ је отишао код старозаветног пророка да га крсти - догађај који се према Грегоријанском календару код православних обележава 6. јануара, а празник је познат као Богојављање, Водице или Водокршће. Светом Јовану је касније по наређењу Ирода Антипе одрубљена глава јер му је пророк приговорио због прељубе краља са супругом свог брата – Иродијадом. Према јеванђелском тексту Иродијада је та која је затражила да Јован Крститељ буде погубљен.

У народном календару дан пре Јовандана (6.јануара) завршавају се "некрштени дани". Након свих обреда очишћења и освећивања око Божића и Нове године, после свих благослова хаос је потиснут и опет успостављен космички поредак. Опет све почиње изнова. Обичаји на Богојављање и Јовандан (укључиво и на Бабиндан у Бугарској – 8. јануара) су посвећени том новом почетку. Сваки од та три дана везан је за обредно купање. На Богојављање пошто свештеник баци крст у ледену воду реке, језера или мора, мушкарци и младићи се утркују ко ће да га први ухвати и извади из воде.

На Јовандан пак оне који имају имендан треба окупати „за здравље“. У обредном купању учествују и жене – оне које су се недавно вериле или удале. Зато и празник у неким деловима земље зову – „Женске водице“. Некада су по селу обилазили такозвани „купачи“ који судобровољно или принудно купали не само све Иване, него и имућније међу житељима насељеног места. У току османске владавине нико није замерао „купачима“ ако су хтели да окупају беја или пашу.

У традицији Бугара је Јовандан и празник посвећен кумству и побратимству, а у ширем савременом смислу – пријатељству. У народним веровањима када је Господ Бог делио земљу, Светом Јовану је припала част„да крштаваземљу и воду, младе удате жене и нејаку децу“. Некада су тог данавенчани кумови ритуално купали младенце који су се венчали у протеклој години, шкропећи их водом. Млада породица је исте вечери ишла у госте кумовима које је даривала(зависно од локалне традиције) погачом, питом, пројаром, бундеваром, вином, ракијом. Тог дана је обављан и ритуал братимљења. Они који су се већ раније збратимили, славили су са побратимима и посестрама.

Веровало се да ако је на Јовандан велики снег и мраз, људи и стока ће бити здрави током лета. Од Богојављења и Јовандана шаљу се гласници да запросе девојке за удадбу јер су венчања дозвољена само до почетка Ускршњег поста. Јовандан је и последњи дан када дружине младих мушкараца иду у опходне поворке по кућама да благосиљају укућане.

У неким подручјима земље коледари одводе свог „цара“ на чесму где га купају. Затим их он зове на гозбу код себе и празничним колом се завршава пуни циклус коледовања.

Христијанизовано фолклорно поимање светадолази до изражаја и у празничним народним песмама. Неке од њих причају како Пресвета Богородица са сином у загрљају креће у потрази за крштеног кума. Свети Јован се сложио да обави свето крштење. Када је погрузио младог Бога у воду, дно реке Јордан је постало златно, а обале – сребрне. Као симбол благостања у новој години, злато и сребро „пресијавају се“ у популарној песми која се некада изводила на Водокршће и Јовандан (недавно су је снимили Данијел Спасов и Милен Иванов).


Израсло дрво високо, па досегло небо плаво. Гране му беху од чиста сребра,

лишће бу беше од сува злата.

На лишћу златне пчелице

Дрво високо лично свети Јован.

Сребърно лишће – свете иконе,

златне пчелицеБожји хришћани.


Превод: Ана Андрејева

Фотографије: БГНЕС

Више из ове категориjе

Ансамбл “Граовска младост“ – симбол младости и љубави према изворној народној музици

Ансамбл „Граовска младост“ из града Перника је понос за бугарску фолклорну културу. Он је свој високи уметнички ниво доказао не само освајањем вредних награда на престижним фестивалима у Европи и Северној Америци него и чињеницом да стално привлачи..

објављено 15.3.19. 14.17

Манол Михајлов: Странџанска песма је формирала моју личност

На животном путу Манола Михајлова испуњава га музички фолклор планине Странџе – од раног детињства све до 60. рођендана који је обележио последњег дана овог фебруара. Одрастао је у природној средини села у планини Странџи. Каже да су његова школа..

објављено 14.3.19. 13.44

О легендарном гајдашу из родопског краја Дафу Трендафилову – с љубављу и усхићењем

Стогодишњица рођења Дафа Трендафилова / 17.01.1919 - 4.12.2010/ је један од повода да изразимо своју захвалност за светли траг који је он оставио. Његова музика одмах осваја душу и одводи нас у прелепу планину Родопи. Мелодије и кола Дафа..

објављено 15.2.19. 15.23