Једини оркестрион у Бугарској очуван у Историјском музеју Габрова

Аутор:

Фотографија: h-museum-gabrovo.bg

У годинама после ослобођења од османске владавине 1878. године Бугарска привлачи истакнуте европске архитекте и индустријалце који помажу њеном брзом опоравку. Од посебног значаја је допринос Аустријанца и Чеха промени лика градова и препороду бугарске индустрије.

Пример добре сарадње између Бугара и Чеха је и фабрика вунених тканина коју је у Габрову отворио индустријалац Иван Хаџиберов. Главни техничар производње тканине је Чех Антон Хореник. Захваљујући њему у дом Хаџиберова стиже једини у Бугарској музички инструмент –оркестрион, који је допремљен Дунавом из Прага.

Реч је о великом аутоматском музичком инструменту – ормару, који замењује цео оркестар,- прича Росен Јосифов, кустос Регионалног историјског музеја у Габрову. – У њему има жица, мешина и дирки које покрећу полуге. Користили су га у престижним салонима централне и југозападне Европе, али у Бугарској је он једини познати оркестрион. Инструмент је достављен на имање Ивана Хаџиберова које се налазило у индустријској зони града Габрова. Колико ми је познато једино друго место на Балкану где се чува такав инструмент јесте Музеј науке и технике у Београду.

Због свог немирног духа и жеље да експериментише и изумљује различите предмете, Хаџиберов је у детаљима истражио инструмент. Иако исти ради на пнеуматски погон или опругу, 1906. године индустријалац је успео да учини тако да се он покреће електричним мотором. Занимљива чињеница везана за оркестрион јесте да је он снажно привукао пажњу цара Фердинанда, који је у ноћи 22. на 23. септембар 1908. године гостовао на имању свог пријатеља Ивана Хаџиберова. Цар је био изненађен што чује нека од својих омиљених музичких дела из „велике музичке кутије“ која ради на електрични мотор, с обзиром да у оно време оваква „електронска музика“ није била позната ни у једном европском граду.

Кустос признаје да је експонату потребна озбиљна рестаурација и да тренутно, упркос великом интересовању посетилаца, он не може да производи звук. Нажалост, код нас нема мајстора који је способан да „оживи“ оркестрион и врати му некадашњи сјај. Јосифов се нада, да таквих мајстора има у месту где је он произведен: у Прагу - данашњој чешкој престоници. Да би он поново био у стању да „емитује“ музику потребно је од 10 до 15 хиљада евра. Музејски радници се надају да ће успети да тај новац прикупе преко донаторске кампање.


Превод: Албена Џерманова


Више из ове категориjе

Јордан Радичков о величанству обичног човека

Ове године прослављамо 90 година од рођења Јордана Радичкова (24.10.1929), непревазиђеног мајстора кратке приче, изврсног драматурга и сценаристе, који је два пута номинован за Нобелову награду за књижевност, једног од амблематичних аутора нове..

објављено 21.1.19. 16.28

Фестивал „Софија Менар“ опет окупио љубитеље филма

Главни град Бугарске је домаћин 11.издања фестивала филмова „Софија Менар“. Ове године он је посвећен играним, документарним и краткометражним филмовима са Блиског истока, из Средње Азије и Северне Африке. Публици је понуђено 40 наслова селектираних..

објављено 19.1.19. 09.35

Чаробан звук дрвених музичких инструмената разлеже се Етнографским музејем у Пловдиву

Са културним дометима европске цивилизације Бугарска, ослобођена другом половином 19. века, упознаје се брзо, а они постају популарни у обновљеној држави јер су умови и срца Бугара жудели за новим знањима и доживљајима. Како је настала градска..

објављено 15.1.19. 14.22