Животна прича 25-годишње Маријете Милеве подсећа на сценарио филма. Са 19 година је отпутовала у САД у настојању да оствари свој сан да постане глумица. У току три године борила се са надлежним органима за добијање дозволе за рад и баш оног дана када ју је добила, судбина ју је на улици срела са њеном будућом великом љубављу. Она је већ 5-6 година живела у Лос Анђелесу и као члан Њујоршке филмске академије снимала се у филму и серији у Америци, док је њен младић Цонко дуге године провео у Енглеској. Они су решили да се врате у родни град Добрич. Више је разлога за то - љубав, породица и пре свега мирнији живот.
Данас су Маријета и Цонко поносни власници домаће пекаре у Добричу.
Приликом једног нашег путовања у Милано заљубили смо се у једну врло симпатичну мајушну пекару. Питали смо се зашто не бисмо овакву пекару направили у Добричу тим пре што у нашем граду нема ничег сличног што би имало европски изглед, овако Маријета прича о настанку идеје. Решили смо да пробамо, било је у ствари теже него што смо очекивали, али смо сада срећни. Додуше, у нашем граду има пекара у којима можете купити разне врсте доброг хлеба, али ми више користимо путер лиснато тесто, и, наравно, нудимо типичне за подручје Добрича сеоске типове хлеба као и интегрални и хлеб од црног пшеничног брашна. Бугари су прилично конзервативни, траже пре свега оно што им је познато, па је зато тешко пробити се нечим нетипичним. Стога сада у понуди имамо претежно класични сеоски хлеб, пецива са нешто нетрадиционалнијим додацима као што су плетенице са сирупом од клена.
Да ли је лако покренути бизнис у Бугарској?
Мислили смо да неће нам бити тешко да остваримо своју идеју – најпре треба разрадити визију, онда изабрати начин на који ће реклама стићи до потрошача, организовати промоције и на крају продати производ – одговара Маријета и додаје: Наишли смо на пуно препрека кад су били у питању контакти са институцијама, финансијама и реализацијом. Није нам био лако али смо постепено успели. Део ентеријера и екстеријера смо урадили сами. Лого са житним класјем ручно је израдио један наш пријатељ. Желели смо да буде нешто домаће, право и блиско к срцу људима.
Поред Маријете и Цонка у пекари раде и две девојке – Елица и Владимира.
Маријета је нам испричала забавну причу о првом дану пекаре: Мислим да је овај хибрид Запада и Истока испао интересантан. Има се шта научити: од баварских пекара, од француских мајстора хлеба и пецива. Признајем да никад нисам намеравала да имам у понуди класичне бугарске питице и кифлице. Првог дана када смо отворили нашу пекару, 26. фебруара прошле године, били смо припремили велики избор– праве француске кроасане са маслацем, са чоколадом – млечном и црном, са маслинама, онда обиље немачких посластица и хлебова. А први клијент који је ушао зачудио се: „Ма ви немате питице” и ...изашао је. Испоставило се да се човек не може пуно удаљити од корена и онога што клијенти траже.Имамо у понуди 15-ак врста пецива, 10-15 врста хлеба, велику лепезу слаткиша. Настојимо да укус свих производа буде близак домаћем, такво нам је уосталом и име.
На питање да ли је икад зажалила што се вратила у Бугарску, Маријета саосмехом одговара:
Не, никад нисам зажалила. Још увек путујем и враћам се, али сам овде нашла мирније место. Долази тренутак када осећаш потребу за најмилијима, за породицом и родбином, за лепим емоцијама. Руку на срце, у развијенијим земљама су односи прилично окрутнији.Раније нисам мислила да ћу се вратити у Бугарску, понајмање у Добрич. Али сам сада срећна оним што радимо. Мени та пекара даје шансу да будем креативна и иновативна. Лепо је када човек ради нешто што је јединствено и када у њега уграђује срце. А најлепше је када нађе своје место на свету.
Превод: Ана Андрејева
Фотографије: лична архива
Од 10. до 14 априла у ски зони изнад Банског у оквиру Међународног курса за обуку паса трагача на терену ради преко 30 водича и инструктора паса трагача. Општина Банско на својој званичној Фејсбук страници јавља да увежбавају акције спасавања у..
На Међународни дан поштовања биљака – 13. април, који Бугарска обележава први пут, Ботанички врт БАН у Софији отвара врата за "Пролећне сусрете са биљкама", јављају организатори. Иницијатива посвећена невероватној разноликости, лепоти и значају..
Румунија покушава да ограничи коцкање Румунски парламент усвојио је закон којим се забрањују коцкарнице у местима са мање од 15.000 становника, јавља Digi24. Ово је компромисно решење у односу на првобитни амбициозни нацрт социјалдемократа..
Празник самардале повод је да становници Нове Загоре изађу на улицу да одају почаст свом најпопуларнијем зачину, који је постао нешто као туристички..
Данас, 27. априла, село Царевец, у околини града Мездре, домаћин је трећег издања Фестивала сапуна, који представља типичан локални обичај који се..
"Шта посејеш, то ћеш и пожњети", каже народ. А пролеће је време за сетву. По традицији, у ово доба године град Севлијево је домаћин дуго ишчекиваног..