Анализа Евростата о здравственом стању становника 28 држава чланица Европске уније (ЕУ) сведочи да је очекивано животно доба у добром здравственом стању за Бугарке 67,5 година, а за Бугаре 64 године. И то на позадини очекиваног просечног животног доба у добром здрављу у ЕУ од 64,2 године за жене и 63,5 за мушкарце. Према томе, на нивоу ЕУ просечно очекивано животно доба у добром здрављу представља 77% од укупног очекиваног животног доба за жене и 81% за мушкарце.

Сходно резултатима националне статистике, скоро 88% људи у Бугарској процењује своје здравствено стање као „задовољавајуће или добро“, или чак „врло добро“. Као „лоше“ одређује га око 10% испитаника, а као „врло лоше“ свега 2 процента. У старосној групи изнад 65 година лошу оцену свог здравља даје скоро 30% испитаника, а добру – тек 1,5%. Европска земља са највећим уделом „година у добром здрављу“ је Шведска – где жене живе у просеку 73,3 године, а мушкарци – 73. На супротном крају лествице је Летонија, где је очекивано животно доба у добром здрављу за жене 54,9, а за мушкарце 52,3 године. Гледано у целини, у земљама ЕУ 67% становништва са 16 и више година сматра да му је здравствено стање врло добро или добро, 23% - да је оно задовољавајуће и 10% - да је „лоше или врло лоше“.

Пре свега неколико месеци, у октобру 2018. године, друга једна анализа Евростата је констатовала да је Бугарска земља са најнижим животним добом међу свим чланицама Заједнице. Из њега смо сазнали такође да док је просечни животнивек у ЕУ 81 година, у Бугарској он износи 74,9 година. Својеврсни „рекордери“ када је у питању најкраћи животни век у ЕУ су бугарски региони: Северозападни (73,3 године), Југозападни (74,4 године) и Централни Северни (74,4 године).

Упоређујући обе анализе европске статистике схватамо да Бугари живе краће, али дуже времена у релативно бољем здравственом стању.

Превод: Александра Ливен