Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Стефан Пелев – једини Бугарин учесник политичког живота Шкотске

Фотографија: лична архива

„Није изгубљен свако ко лута“, каже британски писац Џон Р. Р. Толкин и у праву је, јер, иако често пута не зна шта му је припремила судбина, сваки човек жели да у свом животу доживи бар једну авантуру.

Пут нашег сународника, са којим вас данас састајемо, започео је у његовом родном граду Русеу на Дунаву, где је Стефан Пелев завршио средњу школу пети по успеху у свом годишту. Као ученик је учествовао и освајао прва места на бројним олимпијадама историје и географије.

Дакле, „далеко напред, где пут нестаје“ он је њиме ипак кренуо „док не досегне неки пут већи, где се срећу многа послања и стазе“. Али за разлику од хобита Билба Багинса (пустолова стицајем околности)из фантастичне Толкинове серије, Пелев добро зна куда иде и шта жели да му се догоди. Одлучио је да отпутује у Шкотску, где је уписао студије бизнис менаџмента и међународних односа на универзитету у Абердину. Он се изборио за једно од лимитираних места која се дају студентима из источне Европе. Што се тиче броја Бугара у Шкотској, Стефан наводи да и без званичне статистике може рећи да их има између 40 и 50.000 људи који живе у пет већих градова: Единбургу, Глазгову, Абердину, Дандију и Инвернесу. Да би зарадили за живот, они се често лате било каквог, не баш увек престижног посла – постају конобари, носачи у хотелима или благајници, какав је био и наш саговорник. Живот у Уједињеном Краљевству поседује неке специфике, које је добро да знају сви који желе да остваре свој сан о срећнијем животу на Острву, каже Стефан Пелев и наставља:

Особина је пуно, јер је култура Шкотске и Велике Британије уопште, веома различитија од наше. Ми смо јужни народ, навикли смо да живимо слободније и да будемо флексибилнији, док северни народи више држе до дисциплине. Постоји и пуно законских препрека које нису познате већини Бугара. Има и много људи који иду тамо „трбухом за крухом“, у потрази за бољим животом, а да при томе не знају да постоји обавеза да се пријаве за добијање националног броја осигурања који је обавезан за легално запошљавање. Ако га немаш, радиш у сивом сектору.

Иако веома различитији од Источноевропљана, којима у принципу тешко верују, у неким случајевима Шкоти ипак допуштају изузетке,ако кандидати за неки посао докажу да су у довољној мери компетентни. Шансу да се у то лично увери имао је и Стефан Пелев када је сазнао да посланик из Абердина тражи стажисту. Бугарин је изабран после интервјуа и одговора на бројна, разноразна питања, укључиво и из историје Шкотске, као и о његовим личним циљевима и будућим плановима. Постепено, радећи за посланика, он је постао и члан његове Шкотске националне странке. Више о њеној историји и циљевима сазнајемо од нашег сународника коме је допуштено да се у њу учлани:

Странка је постала веома популарна крајем -90-их година, пошто је 1999. парламент у Лондону изгласао акт којим омогућује Шкотској, Велсу и Северној Ирској да имају своја национална законодавна тела. Као аутономне области, оне поседују и лимитирана права. То води препороду шкотског идентитета, а то је веома занимљив процес у коме Шкоти данас поново откривају и свој језик. Мало ко зна да се пре енглеског у Шкотској говорио шкотски гелски језик.

Релативна аутономија коју је добила од Лондона, омогућила је Шкотској да се огради од појединих решења о неким питањима, донетих у Вестминстеру. Најочитији пример различитих ставова владајуће гарнитуре у Лондону и Единбургу су били резултати референдума о Брегзиту, на којем су се 62% Шкота изјаснили против напуштања Европске уније. Остаје питање шта ће се десити са бугарским држављанима на територији Велике Британије након 29. марта – датума Брегзита који је премијерка Тереза Меј категорично одредила и поред неслагања са Бриселом. На то питање још увек немамо једнозначан одговор. Према Стефану, сигурно је да ће и за Бугаре који живе на Острву постојати неки период прилагођавања, исто као и за оне који ће тек долазити. У својим изјавама бугарска министарка спољних послова Екатерина Захаријева у неколико наврата је подвукла да сви наши сународници у Краљевству, као и Британци који бораве у Бугарској, подлежу поновној регистрацији. Што се тиче краткорочних путовања са и у Уједињено Краљевство, британски амбасадор у Софији Ема Хопкинс је уверила да ће се она и даље обављати без визе, али ако се ради о боравку дужем од 3 месеца, држављани земаља ЕУ треба да траже одговарајућу дозволу за то.

Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Да ли су аутистична деца у Бугарској стигматизована?

Широм света су случајеви поремећаја аутистичног спектра у порасту, а Бугарска није изузетак. И ако је до пре деценије једном на 10.000 деце дијагностикован аутизам, данас је у просеку свако 70. дете оболело од аутизма. Ни данас нико не може да објасни..

објављено 22.4.24. 12.05

„Чепови за будућност“: пролећна акција набавке медицинске опреме за дечја и неонатолошка одељења

Кампања прикупљања пластичних чепова, позната као „Чепови за будућност“, наставља да шири позитивну енергију. Већ неколико година показује како отадни производ, попут пластичних чепова за флаше, може постати симбол будућности. Бугари широм земље и..

објављено 21.4.24. 08.30

Лепота физике биће представљена на Дану отворених врата на Физичком факултету СУ

Забавни експерименти из свих области физике, демонстрације метода за тражење нових светова у свемиру, неопходни услови да би се планета назвала „Земљиним близанцем“, сусрет са бугарским трагачима за егзопланетама са Катедре за астрономију – све је то..

објављено 20.4.24. 10.00