Македонија потписала Протокол о приступању НАТО-у

Македонија је начинила још један корак ка чланству у НАТО-у. 6. фебруара су испод Протокола о приступању земље Алијанси своје потписе ставили македонски министар спољних послова Никола Димитров и амбасадори држава чланица пакта. Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг је окарактерисао тај догађај као историјски и ставио акценат на значај постигнутог између Скопља и Атине Споразума о дужем спору о имену Македоније како би дошло до овог дана. Он је подвукао да тај чин отвара процес ратификације. Столтенберг је изразио наду „да ћемо ускоро пожелети добродошлицу 30. чланици НАТО-а“, чим Македонија спроведе потребне у ту сврху реформе. У емотивном говору Никола Димитров је ставио акценат на подршку коју је Бугарска пружила Македонији на њеном путу ка НАТО-у и Европској унији.

Масовни антивладини протести у Србији

Петком увече у низу градова Србије су одржани су десети масовни антивладини протести. Људи су тражили оставке. Протестне шетње широм земље су се одвијале под слоганом „1 од 5 милиона“ који се родио пошто је председник Александар Вучић изјавио да неће испунити ниједан захтев опозиције „чак и ако се на улицама скупи пет милиона људи“. У Новом Саду поворка је тражила слободу медија.

САД позвале Косово и Србију да се врате дијалогу

Амбасадори САД у Србији Кајл Скот и Косову Филип Коснет су у ауторском тексту за „Политику“ и „Зери“ позвали Србију и Косово да се врате преговорима. „Трајан и примењив компромисни споразум је у интересу обе земље. Дугорочна стабилност и просперитет и Косова и Србије зависе од повратка дијалогу предвођеном Европском унијом и храбрости да се превазиђе прошлост и заједно гради заједничка будућност“ стоји у њиховој поруци. Преговори о нормализацији односа између Београда и Приштине су тренутно блокирани пошто Србија одбија да води дијалог са Косовом због уведених 100% увозних такси на њену робу. Председник Хашим Тачи инсистира на њиховом укидању, али премијер Рамуш Харадинај се томе противи.

Грчка и Турска ће тражити решење својих вишегодишњих спорова

Грчки премијер Алексис Ципрас је боравио у дводневној посети Турској која је имала за циљ побољшање међусобних односа, који су дуго времена оптерећени споровима око територије, експлоатације енергената и подељеног Кипра. У Анкари он је примљен од турског председника Реџепа Тајипа Ердогана. Двојица су разговарала о подељеном Кипру. Претходни покушај решавања тог проблема између Анкаре и Атине био је 2017. године, али су се тада преговори упропастили. Друга питања која треба решити на билатералном плану су сарадња у енергетској сфери, прилив избеглица, кршење ваздушног простора и захтев Турске да грчке власти врате осам побеглих после покушаја за преврат у Турској официра. „Једна посета не може да реши све те проблеме, али је она бар почетак дијалога“, коментарисао је за БНР турски високошколски професор Зухал Узунер. Обе земље су изразиле жељу за побољшањем односа и израдом путне мапе за решавање спорова.

Лидери две кипарске заједнице заказали састанак у фебруару

Кипарски председник Никос Анастасијадис и лидер кипарских Турака Мустафа Акинџи ће имати незванични састанак 26. фебруара у резиденцији специјалног изасланика УН на Кипру Елизабет Спехар, која се налази у тампон зони. До сада главни проблем у преговорима између две земље је питање о имовини и одштетама кипарским Грцима који су били приморани да напусте своје куће после турске интервенције 1974. године.

Саставила: Миглена Иванова

Превод: Александра Ливен