Описују жене које су дотакле најнежније жице душе генијалног песника Христа Ботева као запажене и продуховљене. Оне су не само лепе и интелигентне, него и посвећене високим идеалима. Које су оне и зашто су остале у песниковој сенци? Из оно мало биографских података којима данас располажемо, у некој мери можемо да направимо портрет његове супруге, Венете. Више година су покушавали да нас увере да је генијални бугарски песник и револуционар био у таквој мери одан идеји о ослобођењу Бугарске од турског ропства да му у срцу није било места за љубав према жени. И као доказ тих тврдњи његови истраживачи су наводили песму „Мојој првој љубави“ у којој песник каже својој драгани да не може да мисли на љубав док му народ пати под туђим јармом. Али ако продубљеније истражимо Ботевљево стваралаштво, отркићемо љубав у свим њеним димензијама. Управо таква је била и идеја издавача Пламена Тотева који је поново објавио збирку песама свима нама омиљеног уметника из доба националног препорода, настојећи да читаоцима разоткрије љубав која је инспирисала стварање сваког стиха:
„У књизи коју смо насловили „Мојој првој љубави“ према чувеној Ботевљевој песми, објављујемо и све остале његове песме и причамо како су оне створене. Укључили смо и истраживање Људмиле Габровске које прича о женама у животу Христа Ботева. Покушали смо да иза лика који нам је познат из уџбеничке грађе откријемо човека и његове емоције. Истражујемо и околности које су га надахнуле да крене управо овим путем и да напише управо ове песме.“
По речима Пламена Тотева међу бројним биографијама Ботева нема ниједне која разоткрива жене које су инспирисале песника и прича о њиховом значају за културни развој Бугарске. У новој збирци на бази аутентичних историјских извора Људмила Габровска гради са посебном прецизношћу на бази докумената, ликове жена које су оставиле свој отисак у срцу Ботева:
„Заиста га приказујемо са мало познатог аспекта, као мушкарца који је волео и за кога је љубав била инспирација. Људмила Габровска је успела да открије слабо познате чињенице. Књига је једно мало, изванредно привлачно и лепо издање. Илустрације у боји су слике познате савремене уметнице Ралице Денчеве. Објављене су и бројне аутентичне фотографије жена које је Ботев волео. Читалац може не само да види како су оне изгледале, него и да открије њихову тачку пресека са песником. Три су жене оставиле траг у његовом животу. Прва је Парашкева Шушулова, учитељица која се школовала у Русији. Она је била изнимно интелигентна и паметна особа и можда је управо тиме привукла Ботева. Упознали су се у Русији, те су се касније срели у Калоферу, где је она радила као учитељица. Често су их видели заједно што је заправо боло очи у ондашњем затвореном, патријархалном друштву какво је било и калоферско у оно доба. Већ тада је та веза дала разлога тражити коме је посвећена песма „Мојој првој љубави“. Да ли Парашкеви Шушуловој или другој његовој музи, Марији Горановој - Мини, као што су је звали њени најближи?“
Савремене хипотезе дају предност Мини, јер је управо она имала онај „дивни глас“ о којем се говори у песми. Она се школовала у Прагу и мада ју је тамо чекала блистава музичка каријера, одлучила је да се врати у Бугарску, јер је сматрала да је њена мисија да ради у име образовања и еманципације жена у својој домовини. Нешто што је у другој половини XIX века, звучало чак скандалозно.
Трећа жена у животу Христа Ботева је Венета, изузетно снажна жена, која је, у раскораку са ондашњим моралом, напустила свог првог супруга и побегла са дететом у Румунију. Тамо је срела Христа Ботева и стала чврсто поред њега. Прихватила је његове идеје и подржавала га на путу за који се он определио.
„То је можда остварени лик вољене жене из песме „Мојој првој љубави“ – истиче Пламен Тотев и наставља: Заиста покушавамо да напустимо стандардне обрисе Ботева, да му дамо тело и крв. Ми не тражимо сензацију, већ идемо путем логике и пратимо његове животне нити. То није обичан зборник прикупљених чињеница, већ животопис Ботева и прича о његовим љубавима.“
Превод: Александра Ливен
Фотографиjе: Дарина Григорова и архиваУметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..