За Бугаре Дунав је увек био више емоција него разум. Овом реком пловили су освајачи, револуционари, трговци и емигранти… У подунавској Бугарској много тога данас можемо поново открити… Кренули смо од Видина преко Орјахова, Свиштова и Русеа, стигли све до Тутракана и Силистре. Свратили смо у места која су вековима већ везана за велику реку – Белоградчик, Чипровци, Враца, Ловеч, Павликени, Разград. Гостовали смо банатским Бугарима, Власима, Турлацима, Капанцима и Алевитима. Кајаком смо се спустили до Дунавских пешчаних острва да бисмо посматрали пеликане и белоперане. Дунав је за људе слободног духа!

Ову поруку упућују аутори књиге путописа „Од Старе планине до Дунава. Идеје о путовањима у подунавској Бугарској“.Весела Николаева, Гаврил Гаврилов, Михаил Михов су млади људи који имају различите професионалне интересе, али их жеља да промовишу лепа места и знаменитости у северном делу Бугарске уједињује. Књига упознаје читаоца са занимљивим чињеницама везаним за трачко и римско наслеђе у региону, скреће пажњу на заштићена подручја и биолошку разноврсност, а посебна пажња посвећује се вину и храни у подунавском региону наше земље.

„Од Старе планине до Дунава. Идеје о путовањима“ је богато илустровано издање са мноштвом фотографија у боји које садржи приказане на атрактиван начин занимљиве чињенице о сваком рејону укључујући природна богатства и биолошку разноврсност, детаље о виноградима, храни, традицијама, као и савете која је сезона најбоља за посету сваке од поменутих природних знаменитости.

Веома често се упоређују знаменитости у доњем и горњем току Дунава. У горњем току се налазе државе чији су градови окренути према Дунаву, а овде у доњем току скоро да нема насељених места, преовлађује дивља природа са типичним пешчаним острвима и речним плажама – реч је о дивљем свету који се не може видети ако човек стоји на обали реке – каже Михаил Михов, један од аутора књиге и наставља:  

У питању је међународна река и ја као туристички водич покушавам допринети промовисању региона у околини мог родног града Русеа. Потрудио сам се да прикажем дивљу страну Дунава. Код нас је подунавски регион са најмањим бројем запослених у области туризма.

Нема ни много ентузијаста и професионалаца који би стварали и промовисали нове туре у северној Бугарској. Моја омиљена места у региону су у сливу реке Русенски Лом, парк природе Русенски Лом и река Дунав. Спуст кајацима низ реке Јантра и Дунав, посета дунавским острвима, посматрање дивљих птица… све то вреди доживети. Књига садржи пуно фотографија из Белоградчика и околине, међу којима су пећина Магура и последња код нас уређена пећина Венац (Венеца). Она је веома лепа и добро очувана.

Живела сам у једном селу у централном делу северне Бугарске, у близини Дунава. Половина моје фамилије је из околине Свиштова. Инсистирала сам да у књигу укључимо северозападну Бугарску, јер већ неколико година радим за сајт severozapazenabg (у преводу североочувана Бугарска) и тамо причамо о овом мало познатом региону. Свако од нас (аутора) је имао задатак да опише места која најбоље познаје и највише воли. Тако је и настала књига – каже новинарка Весела Николаева о издању „Од Старе планине до Дунава. Идеје о путовањима“:

Један од великих проблема подунавске Бугарске јесте депопулација. Тамо се осећа да се тај процес одвија брзим темпом. Разлози су претежно економске природе. Чини ми се да ако људи мало више поверују у себе, појавиће се и други ентузијасти и биће нових досељеника. Наш циљ није да вратимо људе у њихове завичаје него да преко примера из историје подунавске Бугарске и региона које описујемо покажемо како су, углавном због трговине Дунавом и захваљујући богатој култури, ове територије привлачиле многе људе из Бугарске и других делова Европе који су одлучили да се тамо настане.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: ciela.bg и лична архива