„Овај филм је веома дуго трагање“

Златина Русева пре премијере „Изгубљених успомена“

Кадар из филма „Изгубљене успомене“

Размишљање и компарација – између историје, такве какву нам је представљају, и токова и збивања – какви су се реално догодили. Укратко то би била идеја „Изгубљених успомена“ – документарног филм Златине Русеве, чија ће се светска премијера одржати данас, у оквиру 27. издања „Софија филм феста“.

То је филм о памћењу, о нашем памћењу – каже позната бугарска документаристкиња.Памћење и историја су, заправо, две сасвим различите ствари. Историју пишемо и стварамо да би нам служила. Она има друштвене функције. Памћење је нешто што је дубоко унутар нас, што формира наш идентитет и омогућује нам „да трајемо у времену“. У свом филму као симболе користим воду и реку. Подоста је истраживања која утврђују да вода има способност памћења и упијања емоција. Музика је такође памћењеона је својеврсна ритмичка перцепција света. Идеја филма јесте да памћење музике пробуђује памћење воде и почињенам слатисвоје успомене. Тако долазимо у ситуацију када путујемо кроз садашњицу и истовремено кроз прошлост.Ствара се утисак да се на брод укрцавају две врсте путника – наши савременици и једна група отпре, рецимо, 70-80 година.Путовање почиње, а музичари, гледајући воду, почињу да евоцирају своје успомене. Вода – такође. Мени тај филм пуно значи, јер ми се чини да смо данас некако изгубили памћење. Генерације које су живеле пре нас биле су чврсто везане за историју.Она је то што је давало идентитет, препознатљивост и самопоуздање народу.Један од филмских јунака каже: „Прихватамо историју какву нам је представљају. Док је, можда, река та која зна истину о ономе што се догодило.Уосталом, примећујемо како се историја понавља и како многе ствари које се дешавају данас подсећају на оне које су се догодиле у 30. и 40. годинама ХХ века. Филм нас води кроз целокупну европску историју, ми као да путујемо у друштву сјајних музичара и путника, који доживљавају својпокретни празник“. Накрају остаје питање чему стремимо, какав бисмо живот хтели живети, какву смо поуку извукли из онога што се догодило

Пре неколико година Златина Русева је организовала два издања неуобичајеног фестивала који се звао „Узводно“. Сцена је била крузер који је испловљавао из једне дунавске луке у Бугарској и настављао пут узводно. У свим земљама у чије је луке брод упловљавао, укрцавали су се локални музичари, припадници одговарајуће националне културе. Редитељка је признала да је видео-материјал о том путовању преобиман, али веома узбудљив и јединствен. Ко су јунаци:

У филму су снимљени фантастични музичаривише од30 виртуозних извођача, личности, које имају утицај на музичке и духовне токове свог времена. Из Бугарске су то били Петар Ралчев, Теодосиј Спасов…Ми у Европи имамо можда најбољу циганску групу „Роменго“, а виолиниста Золтан Лантош је међу 10 најбољих савремених музичара света. Специјално за премијеру у Софију стиже Мисирли Ахмед – врстан извођач на тарабуци, да не кажем можда најбољи свирач на том инструменту. Дуго време је провео у египатској пустињи и учио је од најбољих. Доћи ће и Карлос Нуњез који је такође велика звезда. Музика у филму је изузетно разноврсна што нам је задало главобољу приликом његовог монтирања. Мислим да нам је успелорезултат је метафорично преплитање људских судбина, прелазак из једне приче и једног музичког стила у други, синхронизовање памћења реке и музике, што ствара јединствен доживљај и перцепцију памћења. Филм је музика, рекла бих да је музичка поема. Звук на филму ствара додатну реалност, преливање прошлости и садашњости, а главни јунак остаје река. Требало је да се чује тај глас који смо тражили – глас рекеОвај филм је веома, веома дуго трагање.

Продуцент филма је Љубомир Георгијев – супруг Златине Русеве, са којим су 1989. г. основали у Белгији културни центар и продуцентску компанију „Диоген“, организују Међународни фестивал документарног филма „Миленијум“, Фестивал бугарске културе у Бриселу и т.д. У екипи која је снимала филм „Изгубљене успомене“ суи камерман Пламен Герасимов, монтажерка Маријета Чуковска, музички дизајнер Маријана Влканова.

Вечерас, 8. марта, после премијере филма у биоскопу „Лимијер“, биће уприличен музички парти уз учешће неких од филмских јунака и њихових пријатеља.


Превод: Ана Андрејева

Фотографиjе: festivalmillenium.org

Више из ове категориjе

„Стилизована природа,“ 1922.

„Зачарано царство“ – изложба поводом обележавања 130 година од рођена Николаја Рајнова

У Софијској градској галерији ликовних уметности до 7. априла сви заинтересовани могу да погледају изложбу „Зачарано царство“ која је приређена поводом обележавања 130 година од рођења Николаја Рајнова. Као публициста и сликар, многострана личност с..

објављено 19.3.19. 13.55

Софијска градска уметничка галерија представља збирку савремене бугарске видео-уметности

Софијска градска уметничка галерија приказује селекцију видео-дела из свог фонда. Она представљају коментар актуелних друштвених дешавања у Бугарској последњих година. У галерији се чува педесетак видео-материјала приспелих између 2008. и 2018. г. Циљ..

објављено 17.3.19. 11.55

Ухваћени тренуци далеких и блиских места чувају бугарско памћење

У домовини најпознатијих вајара и сликара – Италији, статуу Леонарда да Винчија која дочекује и испраћа путнике на истоименом аеродрому, познатом и као Рим – Фијумићино, израдио је наш сународник. Име му је Асен Пејков, а за њега мало ко од нас..

објављено 17.3.19. 09.15